Foto: Fokus, Ilustracija Index

Šesto poglavlje

Žestica

Otvorio sam oči u trenutku kad se sunce počelo uvlačiti u
moju spavaću sobu. Abbyna kosa bila je zapetljana i rašču-
pana i padala mi je po licu. Duboko sam udahnuo kroz nos.
Čovječe... Što to radiš? Osim što si poludio? pomislio sam.
Okrenuo sam se na leđa, ali udahnuo sam njezin miris prije
nego što sam samog sebe uspio spriječiti u tome. I dalje je
mirisala na šampon i nekakav losion za tijelo.
Nekoliko sekundi kasnije oglasio se alarm i Abby se
počela buditi. Rukom mi je prešla preko prsa, a onda naglo
ustuknula.
„Travis?“ rekla je, bunovno. „Tvoja budilica.“ Pričekala
je minutu pa uzdahnula, pruživši se preko mene dok nije
dohvatila sat, a zatim je udarila po plastici i zvono je pre-
stalo.

Srušila se na jastuk i uzdahnula. Nasmijao sam se, a ona
je opet uzdahnula. „Bio si budan?“
„Obećao sam da ću se pristojno ponašati. Nisam rekao
ništa o tome da ćeš ti ležati na meni.“
„Nisam ležala na tebi. Nisam mogla dosegnuti sat. Ovo
je najužasnija budilica koju sam ikad čula. Zvuči kao neka-
kva umiruća životinja.“
„Hoćeš doručkovati?“ stavio sam ruke iznad glave.
„Nisam gladna.“
Izgledala je kao da je zbog nečega srdita, ali nisam se
uopće obazirao na to. Vjerojatno nije jutarnji tip, ali po toj
logici nije ni popodnevni, a ni noćni. Kad malo bolje razmi-
slim, zapravo je vječito nadrkana gadura. A to mi se... sviđa.
„Dobro, ja jesam. A da odeš sa mnom dolje niz ulicu, ima
jedan dobar kafić?“

„Mislim da ne bih mogla podnijeti tvoje vozačke vještine
ovako rano ujutro.“ Ugurala je svoje male koščate noge u
papuče i krenula prema vratima.
„Kamo ćeš?“ Odmah se iznervirala. „Prvo ću se obući,
a onda idem na predavanje. Trebam li ti polagati račune
dok sam tu?“ Želi li to ona grubu igru? U redu. Igrat ćemo
grubo. Prišao sam joj i uhvatio je za ramena. Čovječe, koža
joj je bila tako meka pod mojim prstima. „Jesi li uvijek tako
nadrkana ili će te to proći kad konačno shvatiš da ti se ne
želim uvući u gaćice?“
„Nisam nadrkana.“
Nagnuo sam se i prošaptao joj na uho. „Ne želim spavati
s tobom, Golube. Previše si mi draga.“
Tijelo joj se ukočilo, a ja sam otišao dalje, bez riječi.
Nisam želio likovati u znak pobjede, pa sam se suzdržavao
sve dok nisam zatvorio vrata, a onda nekoliko puta zamah-
nuo rukama u znak pobjede. Nije bilo lako nadmudrivati se
s njom, ali svaki put kad bi mi to pošlo za rukom, osjećao
sam se kao da sam korak bliže... Čemu? E, u to nisam bio
posve siguran. Samo sam se dobro osjećao.
Već neko vrijeme nisam bio u kupovini namirnica, pa
doručak nije bio osobito gurmanski, ali je bio dobar. Napra-
vio sam omlet, dodao mu luk, zelenu i crvenu papriku, a
onda sve to izlio u tavu.
Abby je ušla i sjela.
„Sigurna si da nećeš?“
„Sigurna sam, hvala ti.“

Upravo je izašla iz kreveta i izgledala je božanstveno.
Nevjerojatno. Bio sam siguran da je to neuobičajeno za cure,69
ali... Otkud bih ja to mogao znati? Ujutro sam viđao samo
Shepleyeve djevojke, a ni jednu od njih nisam baš toliko
proučavao da bih sad imao neko čvrsto formirano mišljenje.
Shepley je uzeo tanjure i složio ih ispred mene. Izvadio
sam jaja iz tave i servirao ih po tanjurima. Abby me zainte-
resirano gledala.
Kad je Shepley stavio tanjur ispred nje, America je
otpuhnula. „Nemoj me tako gledati, Shep. Žao mi je. Samo
ne želim ići.“ Shepley je danima bio utučen jer America ne
želi ići na zabavu za parove. Nisam je krivio. Te su zabave
bile pravo mučenje i zapravo sam bio zadivljen time što
ne želi ići. Većina djevojaka se bacala na dečke, samo da ih
pozovu.

„Dušo“, cvilio je Shepley. „Ali te zabave su u našoj Kući
samo dvaput godišnje. A dotad ima još mjesec dana. Imaš
dovoljno vremena da pronađeš haljinu i odradiš sve te žen-
ske stvari.“
America nije padala na to. Nisam ih slušao sve do trena
dok nisam čuo Americu kako zaključuje da nema šanse da
ide na zabavu, ako ne ide i Abby. A da bi Abby išla na taj
party, morala bi imati i partnera... America me pogledala, a
ja sam iznenađeno podigao obrvu.
Shepley nije oklijevao.

„Trav ne ide na takve zabave. Na te se zabave vode cure,
a on... Pa znaš.“
America je slegnula ramenima. „Možemo joj pronaći
nekoga drugog.“ Pokušao sam nešto reći, no i Abby je očito
zasmetalo izrečeno.
„Čujem te. To znaš, je li?“ promrljala je.
America je napućila usne. Bio je to izraz lica kojemu She-
pley nije mogao odoljeti.
„Molim te, Abby. Naći ćemo ti nekog frajera koji je
zabavan i duhovit, a znaš da ću dati sve od sebe da bude i
zgodan. Obećavam ti da ćeš se dobro zabaviti! A tko zna?
Možda bude i nešto više...“70
Namrštio sam se. America će joj naći frajera? Za spoj.
Nekog od mojih iz bratstva?
O, jebote, ne. Od same pomisli na to da se Abby spetlja
s nekim takvim, sav sam se nakostriješio. Bacio sam tavu u
sudoper i začuo se tresak.
„Nisam rekao da je neću voditi.“
Abby je zakolutala očima. „Nemoj mi činiti usluge, Tra-
vis.“

Zakoračio sam prema njoj. „Nisam tako mislio, Golube.
To su zabave za frajere s curama, a poznato je da ja nisam
tip koji se upušta u veze. Ali, s tobom ne moram brinuti da
ćeš poslije zabave očekivati zaručnički prsten.“
America je opet napućila usnice. „Molim te, Abby.“
Abby je djelovala kao da je nešto boli. „Nemoj me tako
gledati! Travis ne želi ići, ja ne želim ići... Nećemo vam baš
biti neko zabavno društvo.“ Što sam više razmišljao o tome,
sve više mi se sviđala ideja. Prekrižio sam ruke i naslonio se
na sudoper. „Nisam rekao da ne želim ići. Štoviše, mislim
da bi bilo zabavno ako pođemo zajedno, nas četvero.“
Kad je Abby iznijela svoju ideju, sve su se oči zaustavile
na njoj. „Zašto se jednostavno ne možemo družiti ovdje?“
Hm. Nisam imao ništa protiv toga.

America je spustila ramena, a Shepley se nagnuo prema
njoj. „Zato što ja moram ići na tu zabavu, Abby“, rekao je.
„Ja sam brucoš. Moram se uvjeriti da je sve kako treba, da
svatko ima pivo u ruci i tome slično.“
Abby je bila prestravljena. Očito nije željela ići, ali plašilo
me jer očito nije mogla odbiti Americu. A Shepley je bio u
stanju reći bilo što, samo da njegova cura pođe s njim. Ako
Abby ne želi ići sa mnom, može provesti večer – ili noć – s
nekim od momaka iz bratstva. Nisu oni baš tako loši, ali
slušati kasnije njihove priče i zamišljati ih kako čavrljaju s
Abby, bilo je nešto što nisam mogao podnijeti.
Izašao sam ih kuhinje i stavio ruke na Abbyna ramena.
„Hajde, Golubice. Hoćeš li ići sa mnom?“

Abby je pogledala Americu, a onda Shepleya. Nakon
nekoliko sekundi, opet se zagledala u moje oči. Činilo mi se
kao da traje cijelu vječnost. Kad su nam se pogledi konačno
sreli, njezini su zidovi bili srušeni.
„U redu“, uzdahnula je. Nije zvučala oduševljeno, ali to
nije bilo bitno.

Pristala je ići sa mnom i zbog toga sam mogao ponovo
disati. America je vrisnula, onako kako to već cure rade,
pljesnula rukama i zagrlila Abby.
Shepley mi se zahvalno nasmiješio, a zatim i Golubici.
„Hvala ti, Abby“, rekao je i zagrlio je. Nikad u životu nisam
vidio ni jednu djevojku koja bi bila manje sretna zbog toga
što izlazi sa mnom navečer, ali s druge strane, pa nije zbog
mene bila nesretna...
Cure su se spremile i otišle na predavanje koje je počinja-
lo u osam. Shepley je prao suđe, sretan što je po njegovom.
„Čovječe, hvala ti. Nisam mislio da će America ići.“
„Koji je vama kurac, ljudi? Pokušali ste joj naći nekog
frajera?“
„Ne mi. Možda je America pokušala. Ne znam. Uosta-
lom, kakve to sad veze ima?“
„Ima.“
„Ima?“
„Samo nemoj... Nemoj to raditi. U redu? Ne želim da
se u nekom mračnom kutu ljubaka s Parkerom Hayesom.“
Shepley je kimnuo, stružući ostatke jaja s tave. „Ili s bilo kim
drugim.“
„Pa?“
„I? Što misliš? Koliko će te to držati?“
Namrštio sam se. „Ne znam. Koliko god. Samo mi nemoj
stvarati probleme.“
„Travis, želiš ti nju ili ne? To što je sprečavaš da izlazi s
nekim drugim, a istovremeno uopće nisi s njom, to je poma-
lo šupački.“
„Mi smo samo prijatelji.“

Sumnjičavo mi se nasmijao. „Prijatelji pričaju i o tome
koga će maznuti za vikend. Nekako ne mislim da biste vas
dvoje to mogli.“
„Ne, ali to ne znači da ne možemo biti prijatelji.“
U nevjerici je podigao obrve. „Pa, kako bih ti rekao... Znači.“
Shepley nije bio u krivu. Samo to nisam želio priznati.
Od svih ljudi koje poznajem, on me najmanje osuđivao, ali
osjećao bih se kao slabić da mu sad priznam koliko često
razmišljam o Abby. Shepley bi me sigurno razumio, ali ne
bih se osjećao bolje kad bih to izgovorio naglas. „Potrebno
mi je to nešto što ona ima. I to je to. Je li onda čudno što
mislim da je totalno kul cura i što je ne želim dijeliti?“
„Ne možeš je dijeliti ili ne dijeliti, ako nije tvoja.“
„Što ja znam o vezama Shep? Znam od tebe. Tebe i tvo-
jih izopačenih, opsesivnih veza, punih posesivnosti. Ako
upozna nekoga drugog i počne izlaziti s njim, izgubit ću je.“
„Onda hodaj s njom.“
Odmahnuo sam glavom. „Nisam još spreman.“
„Zašto? Uplašen si?“ pitao je Shepley i bacio mi krpu
za suđe u lice. Pala je na pod, a ja sam se sagnuo da je
pokupim. Tkanina se rastezala u mojim rukama dok sam
je cijedio.

„Drugačija je, Shepley. Dobra je.“
„Pa što onda čekaš?“
Slegnuo sam ramenima. „Neki dobar razlog, pretpostav-
ljam.“
Shepley se negodujući namrštio. Nagnuo se da uključi
perilicu i prostoriju su ispunili mehanički šumovi bućkanja
vode. Shepley je krenuo prema svojoj sobi. „Uskoro joj je
rođendan, znaš. Mare joj želi pripremiti nešto.“
„Abbyn rođendan?“
„Aha. Za nekih tjedan dana.“
„Pa moramo onda nešto pripremiti. Znaš li što voli? Je li
America već nešto smislila? Trebao bih joj nešto kupiti. Ali,
koji kurac?“
Smijući se, Shepley je zatvorio vrata sobe. „Smislit ćeš i
sam. Predavanja su u pet. Ideš sa mnom autom?“
„Ne. Idem vidjeti mogu li opet nagovoriti Abby da
sjedne sa mnom na motor. To je najviše koliko joj se mogu
zavući među noge.“
Shepley se nasmijao i zatvorio vrata.
Krenuo sam prema spavaćoj sobi te navukao traperice i
majicu. Novčanik, telefon, ključevi. Nisam mogao zamisliti
da sam žensko. Njima treba pola života da se spreme za
izlazak iz stana.

Predavanje je trajalo cijelu vječnost, a poslije njega žurio
sam studentskim naseljem do doma Morgan Hall. Abby je
stajala na ulazu s nekim tipom i istog trena pao mi je mrak
na oči. Laknulo mi je kad sam vidio da je to samo Finch.
Čekala je da ugasi cigaretu i smijala se nečemu što joj je pri-
čao. Finch je mahao rukama, očito je bio usred neke velike
priče, a zastao bi samo da povuče dim cigarete.
Kad sam im se približio, Finch joj je namignuo. To sam
shvatio kao dobar znak. „Hej, Travis“, zacvrkutao je.
Pozdravio sam ga i brzo se okrenuo prema Abby. „Idem
doma, Golubice. Trebaš prijevoz?“
„Baš sam krenula unutra“, odgovorila mi je, uz osmijeh.
Želudac mi se stisnuo i progovorio sam bez razmišljanja.
„Čekaj. Nećeš ostati kod mene večeras?“
„Ma ne. Ostat ću kod tebe. Idem samo pokupiti par stva-
ri koje sam zaboravila.“
„Kao na primjer?“
„Kao na primjer, britvicu. Uostalom, što te briga?“
Kvragu, stvarno mi se sviđa.
„A da. I vrijeme je da obriješ noge. Grebu me i uništavaju
mi kožu.“
Finchu su skoro oči ispale. Abby se namrštila.
„Evo ti. Tako počinju tračevi!“ Pogledala je Fincha. „Spa-
vam u njegovom krevetu... Samo spavam.“
„U... redu“, podlo se nasmijao Finch.74
I prije nego što sam se snašao, ona je već bila unutra i
jurila je stepenicama prema svojoj sobi. Preskakao sam po
dvije stepenice odjednom ne bih li je sustigao.
„Nemoj se ljutiti. Samo sam se šalio.“
„Svi ionako već misle da smo se seksali. Samo dolijevaš
ulje na vatru.“

Očito je pojam seksa sa mnom bio nešto jako loše. Ako
sam se i pitao što ona misli o tome, sad mi je lijepo odgovo-
rila. Nije to bilo samo obično ‘ne’, nego ‘ne, jebote!’
„Ma, koga briga što oni misle?“
„Mene, Travis! Mene!“ Otvorila je vrata svoje domske
sobe, a zatim počela jurcati s jednog kraja na drugi, otvara-
jući ladice i trpajući stvari u torbu. Odjednom sam se počeo
utapati u tom nekom osjećaju da je gubim, i nisam znao da
li da se smijem ili plačem.
Pokušao sam se nasmijati. Prostrijelila me svojim sivim
očima.
„Nije mi smiješno. Želiš li da cijela škola misli kako sam
jedna od tvojih kurvica?“

Mojih kurvica? Pa, one nisu bile moje. Baš zato su i bile
kurvice. Uzeo sam joj torbu iz ruku. Ovo ne izgleda dobro...
Bilo kakva povezanost sa mnom, o vezi da i ne pričamo,
predstavlja za nju gubitak ugleda. Zašto se uopće druži sa
mnom, ako se tako osjeća?
„Nitko to ne misli. A ako netko i misli, bolje mu je da ja
za to ne saznam.“
Otvorio sam vrata i pridržao joj ih, a ona je izjurila van.
Krenuo sam za njom, ali je odjednom naglo stala, a ja sam
zateturao na vrhovima prstiju da je ne bih srušio. Vrata iza
mene su se zalupila i gurnula me naprijed. „Hej!“ viknuo
sam i naletio na nju.
Okrenula se. „O, moj Bože!“
Prvo sam pomislio da sam je tim nasrtanjem nekako ozli-
jedio. Na trenutak me zabrinuo šokirani izraz na njezinom
licu, ali tad je nastavila.
„Ljudi vjerojatno misle da smo zajedno, a ti besramno
nastavljaš sa svojim... životnim stilom. Sto posto ispadam
totalna jadnica!“ Zastala je, izgubljena u strahoti te spo-
znaje, a zatim odmahnula glavom. „Mislim da ne smijem
više ostati kod tebe. I da se neko vrijeme ne bismo trebali
družiti.“

Uzela je torbu iz mojih ruku, a ja sam je zgrabio natrag.
„Nitko ne misli da smo zajedno, Golubice. Ne moraš presta-
ti pričati sa mnom da bi nekome nešto dokazala.“
Osjećao sam se pomalo očajno, i to mi je stvaralo dodat-
nu nervozu.
Povukla je torbu, a ja sam je odlučno uzeo natrag. Nakon
kratkog natezanja, bijesno je zarežala: „Je li ikad kod tebe
živjela neka djevojka, a da ti je bila prijateljica? Jesi li ikad
vozio neku djevojku od kuće do škole? Jesi li ikad svakodnevno ručao s njima? Nitko ne zna što bi mislio o nama, čak
ni kad im kažemo!“

Išao sam prema parkiralištu s njenom torbom u ruci, a
misli su mi jurile na sve strane. „Popravit ću to, u redu? Ne
želim da zbog mene itko išta loše misli o tebi.“
Abby mi je oduvijek bila zagonetna, ali njezin tužni
pogled sad me iznenadio. Potresao me do te mjere da sam
poželio učiniti sve što mogu, samo da joj vratim osmijeh na
lice. Oklijevala je i bilo je očito da je silno uznemirena. Toliko mi je to teško padalo da sam iste sekunde zažalio zbog
svake sporne stvari koju sam ikad napravio.
Tad mi je sinulo: nema šanse da uspijemo kao par. Što
god napravio i koliko god se trudio, nikad neću biti dovoljno dobar za nju. Nisam želio da završi s nekim poput mene.
Morao sam se zadovoljiti onim mrvicama vremena koje mi
sama želi posvetiti.
To priznanje osjetio sam kao gorku pilulu koju sam upra-
vo progutao, ali istovremeno, poznati glas u glavi ponavljao
mi je da se moram boriti za ono što želim. A ta mi se borba
učinila puno lakšim rješenjem, nego ovo drugo.
„Daj da ti to nadoknadim. Zašto ne odemo kod Dutcha
večeras?“ pitao sam. Dutch je bio rupa, ali je tamo bila puno
manja gužva nego u Crvenim vratima. A nije bilo ni toliko
lešinarki.

„To je bajkerska birtija.“ Namrštila se.
„U redu, idemo onda u neki klub. Odvest ću te na veče-
ru, a onda možemo otići u Crvena vrata. Ja častim.“
„Samo mi objasni kako će večera i izlazak u klub riješiti
problem? Kada nas ljudi vide zajedno, bit će još gore.“
Završavao sam s vezivanjem njezine torbe i opkoračio
sjedalo. Nije se više svađala oko torbe. To je definitivno
djelovalo obećavajuće.

„Razmisli. Ja pijan, u prostoriji punoj oskudno odjevenih
žena? Neće dugo trebati da ljudi shvate da nismo par.“
„A što bih ja trebala? Pokupiti nekog tipa iz bara i odvesti
ga kući, kako bismo nešto dokazali?“
Namrštio sam se. Od pomisli da odlazi s nekim tipom,
čeljust mi se ukočila kao da sam u usta stavio limun.
„Nisam baš to rekao. Nemoj sad pretjerivati...” Zakolutala je očima, a zatim se popela na motor, uhvativši me
rukama oko struka.
„Neka slučajna djevojka otići će s nama iz kluba i poći u
stan? Tako ćeš mi nadoknaditi?”
„Nisi valjda ljubomorna, Golube?“
„Ljubomorna na koga? Na nekoga tko je zaražen svim
spolno prenosivim bolestima, a koga ćeš ionako ujutro
otkantati?“

Nasmijao sam se i upalio motor. Da je samo znala koliko
je to nemoguće... Kad je bila u mojoj blizini, sve drugo je
nestajalo. Trebala mi je puna koncentracija i pažnja da bih
ostao korak ispred nje. Javili smo Shepleyu i Americi kakav
nam je plan, a onda su se djevojke počele sređivati. Prvi sam
skoknuo pod tuš, budući da sam prekasno shvatio kako
sam ipak trebao biti zadnji, jer je njima za spremanje trebalo
puno više nego Shepleyu i meni.
Shepley, America i ja čekali smo cijelu vječnost da Abby
izađe iz kupaonice, ali kad je na kraju izašla, umalo sam
izgubio tlo pod nogama. U maloj crnoj haljini, njezine noge
bile su beskonačno duge. Grudi su joj se igrale skrivača
s onim tko ih je promatrao, jer su bile jedva vidljive, i to
samo pod određenim kutom, a po njima su padale dugačke
kovrče. Nisam primijetio da je toliko preplanula, no koža
joj je odisala zdravim sjajem u odnosu na crnu tkaninu te
malene haljine.
„Dobre noge“, rekao sam.
Nasmijala se. „Nisam ti spomenula da imam čarobnu
britvicu?”

Aha, kako da ne. Bila je jebeno prekrasna. „Mislim da
se ne radi o britvici.” Uhvatio sam je za ruku i krenuli smo
prema Shepleyevom automobilu. Nije ju micala i držao sam
je sve dok nismo došli do auta. Nisam je želio pustiti. Kad
smo došli do sushi restorana, isprepleo sam svoje prste s
njezinima, i tako smo ušli.
Naručio sam rundu sakea i potom još jednu. Konobarica
nas nije tražila osobne, sve dok nisam naručio pivo. Znao
sam da America ima lažnu osobnu iskaznicu, ali iznenadio
sam se kad je i Abby istog trena izvukla svoju.
Nakon što ju je konobarica pogledala i otišla, uzeo sam
je i ja. Slika joj je bila u uglu i sve je, ako se mene pita, izgle-
dalo prilično regularno. Nikad ranije nisam vidio osobnu
iz Kansasa, ali ova je bila besprijekorna. Na njoj je bilo ime
Jessice James i iz nekog razloga to me napalilo. Jako.
Abby je pokušala ščepati osobnu, pa mi je ispala iz ruku,
no uhvatila ju je prije nego što je pala na pod. Sekundu
kasnije, već je bila skrivena u njezinom novčaniku.
Nasmijala se, a ja sam joj uzvratio smiješkom, naslanjajući se na laktove.

„Jessica James?“ I ona se također naslonila, stavljajući
laktove na stol i gledajući me na isti način kao ja nju. Bila je
tako samouvjerena. To je bilo strašno seksi.78
„Da. Pa?“
„Zanimljiv izbor.“
„Da, baš kao i sushi. Cvjetiću.“
Shepley se počeo smijati, ali je naglo prestao kada je
America potegnula svoje piće. „Uspori, dušo. Sake hvata
kasnije...“ America je obrisala usta i nasmijala se. „Pila sam
sake i ranije, Shep. Prestani brinuti.“

Što smo više pili, bili smo sve glasniji. Činilo se da
konobarima ne smeta, vjerojatno zato što je bilo kasno, a
u restoranu je bilo svega nekoliko drugih gostiju, i to na
drugom kraju prostorije. A bili su jednako pijani poput nas.
Osim Shepleya. On je bio previše zaštitnički raspoložen
prema svojem automobilu i nije bilo šanse da pije i vozi. No
Americu je volio više od svog automobila. Kad je ona bila
s nama, ne samo da je pazio koliko pije, nego je i poštovao
sva prometna pravila i koristio žmigavce.
Konobarica je donijela račun, a ja sam bacio lovu na stol,
gurkajući Abby dok nije izašla van iz separea. Zaigrano mi
je uzvratila udarajući me laktom, a kad smo izašli na parkiralište, opušteno sam je zagrlio.
America je sjela naprijed, pored svog dečka, i počela mu
lizati uho. Abby me pogledala i zakolutala očima, no iako
smo bili prisiljeni gledati ih poput dvoje voajera, dobro se
zabavljala.

Nakon što je Shepley skrenuo pored Crvenih vrata, vozio
je kroz redove automobila i kružio dva ili tri puta.
„No. Bude to večeras, Shep?” mrmljala je America.
„Hej, moram pronaći dovoljno široko mjesto. Ne želim
da mi neka pijana budala ostruže boju.”
Možda. Ili je možda samo želio da mu America što dulje
jezikom pere uho.
Odvratno.

Shepley je parkirao na kraju parkirališta, a ja sam pomo-
gao Abby da izađe. Povukla je i namjestila haljinu, a zatim
malo protresla kukovima pa me uhvatila za ruku.
„Mislio sam vas pitati za vaše osobne iskaznice. Besprije-
korne su. Niste ih ovdje nabavile...”
Znao bih da jesu. Nisam jednu nabavio.
„Ma da, imamo ih već neko vrijeme. Trebale su nam... u
Wichiti.”

Zašto joj je, kvragu, trebala lažna osobna?
Šljunak nam je škripao pod nogama, a Abby me držala
za ruku dok je u štiklama hodala po kamenčićima. America
je posrnula. Instintktivno sam pustio Abbynu ruku, ali She-
pley je uhvatio svoju djevojku prije nego što se stropoštala.
„Dobro je kad imaš prave veze...”, rekla je America i
počela se hihotati.

„Dragi Bože, ženo“, rekao je Shepley, držeći je za ruku
dok je posrtala. „Mislim da je tebi dosta za večeras.“
Namrštio sam se, pitajući se kog vraga to znači. „O čemu
pričaš, Mare? Kakve veze?“
„Abby ima neke stare prijatelje koji...“
„To su lažne osobne, Trav“, rekla je Abby, prekidajući
Americu. „Moraš znati prave ljude da bi izgledale kako
treba, zar ne?“

Pogledao sam Americu, znajući da nešto nije u redu, ali
ona je gledala posvuda osim u mene. Navaljivati dalje s tim
pitanjem nije mi se činilo osobito mudrim, pogotovo nakon
što me Abby upravo nazvala Trav. Mogao bih se naviknuti
na to. Ispružio sam ruku. „U redu.“
Primila ju je i nasmijala se nekakvim lukavim osmijehom. Mislila je da me prešla. No, definitivno ću se morati
vratiti na tu temu.

„Trebam još jedno piće“, rekla je i povukla me prema
velikim crvenim vratima kluba.
„Žesticaaaa!“ viknula je America.
Shepley je uzdahnuo. „O, da. Baš to trebaš. Još jednu
žesticu.“ Kad je Abby ušla u klub, svi su se okretali za njom, pa i
nekolicina frajera koji su sjedili sa svojim curama. Besramnosu izvijali vratove ili se protezali u stolcima ne bi li je bolje
vidjeli.

O, jebote. Ovo će biti teška noć, pomislio sam i stisnuo
joj ruku. Krenuli smo prema šanku koji je bio u blizini plesnog
podija. Pored stolova za bilijar, u onome dimu, stajala je
Megan. To je bilo njezino uobičajeno mjesto za lov. Prije
nego što sam shvatio da je tamo, osjetio sam na sebi pogled
njezinih krupnih plavih očiju.
No, kad sam joj uhvatio pogled, nije me dugo gledala.
Abbyna ruka je još uvijek bila u mojoj i Meganin se izraz
lica promijenio. Kimnuo sam joj, a ona se samo podrugljivo
nasmijala.

Moje uobičajeno mjesto za šankom bilo je slobodno, no
samo jedno. Cami je vidjela da dolazim s Abby pa se nasmijala i dala znak ljudima koji su sjedili na susjednim stolcima
da se maknu. Otišli su bez riječi.
Recite što god hoćete.
Ali, biti psihotični kreten nekad ima svojih prednosti.

Ovaj, i još mnogo drugih zanimljivih besteselera potražite u Fokusu!