Pušiona: Kad jaganjci utihnu

Piše:
utorak, 1.6.2004. 12:04
Smanji veličinu slova Tekst Povećaj veličinu slova

Pušiona: Kad jaganjci utihnu

KAD SE KAŽE janjetina, na što se misli, ZNA SE! Misli se na janjetinu s ražnja. Međutim, ne misli se na uredno izrezane komade janjetine uredno posložene na nekakav štapić koji se šminkerski jedu oko nekakave logorske vatre kao u američkim filmovima, nego na cijelo oderano mlado janje, do petnaest kila žive vage, nabijeno na ražanj kako se okreće iznad žeravice dok se s njega cijedi mast koja pada po istoj toj žeravici i cijelu prostoriju ispunjava karakterističnim primamljivim vonjem.

O janjetini je pisao još i Homer, a u hrvatskoj novijoj književnoj produkciji, spominje je Ante Tomić u romanu "Što je muškarac bez brkova". Tu on primjećuje kako svi civilizirani narodi jedu meso tako da kamufliraju u nekakav odrezak, čevap, umak, kurac-palac, dok se kod nas ničim ne da sakriti činjenica da je tu, samo sat-dva prije pečenja mučki ubijena jedna mlada umiljata životinja koja je sad na putu da postane i ukusna.

Tog smo se prisjećali nekadan kad je File banuo s još jednim frendom na joint. Naime, File se prije koji dan vratio iz Frankfurta pun dojmova pa je došao da ih podijeli i usput se napuši.

Nakon svih onih dojmova koje ljudi uredno donesu iz Europske unije tipa "tamo je sve čisto", "tamo je sve veliko", "da im vidiš ceste i podzemnu", "jebote, koliko Turaka ima tamo" prebacili smo se na hranu.

Uglavnom, kaže File kako smo mi Hrvati totalno u kurcu jer u Njemačkoj svaki narod koji imalo drži do sebe ima svoj tradicionalni restoran s tradicionalnim jelima, jedino naša dijaspora nema svoj meni nego se dave u čevapima i ostalim roštilj-pizdarijama te da kad nekom Nijemcu spomeneš hrvatski restoran, to ga asocira na cajku, čevape i hrvatske gastarbajtere.

Onda smo se sva trojica uprli složiti tradicionalni hrvatski meni.

- Šta ide prvo? – uletio sam ja s papirom i kemijskom.
- Pršut. – uletio je ovaj frend.
- I paški ili livanjski sir.
- Ne može livanjski, jebala vas Bosna. Je li radimo politički korektan meni ili koji kurac?
- Dobro je, onda paški. – uletio je File – Ali s tim smo pokrili samo Dalmaciju.
- Ma primija se pršut u Slavoniji, ne boj se, a i kulen se prima u Dalmaciju pa možemo i njega stavit.
- Može. – rekao sam ja i krenuo zapisati na papir.
- Stavi i francusku salatu. – uletio je ovaj.
- Može i španjolski šampanjac na kraju?
- Joj, da, sori.
- Dakle, može ovako?

1. pršut, kulen, paški sir


- Stavi i koju maslinu, jebiga!
- E, dobro kažeš. Može onda ovako?

1. pršut, kulen, paški sir + dvi-tri masline

- Može, ludilo!
- OK, amo dalje. Šta ide iza pršuta?
- Juva i lešo s restanin kumpiron.
- A ka, nigdi se ne jide juva nego u nas?
- Ma jide se, ali nigdi ovako ritko skuvana s manistron. Svugdi u nju uvale neko povrće i još milijun pizdarija. Sve su to neke čorbaste juve.
- Dobro, može onda. Šta ćemo s lešo-meson?
- Ne tribaš ga stavljat. – uvaljuje se ovaj frend.
- Zašto?
- Pa ionako će pečeno posli.
- Ma dobro, ali lipo je malo lešoga prije, čisto za pripremit želudac.
- Je, ali ja mislin da ga Slavonci ne troše.
- E jebiga, ko će sve to povatat kad nan država pari kiflić u pizdu materinu. Onda bez lešoga, samo juva?
- Može.

Tu se File počeo kidat od smijeha.

- Šta je?
- Da vidiš šta mi se prijateljici dogodilo. Ovo van morat ispričat.
- Reci.
- Pa starci su jon iz Zadvarija, to ti je iza Šestanovca.
- Dobro, a di je Šestanovac?
- On ti je iznad Makarske, gori u brdo kad ideš.
- E, šta je bilo?
- Pa ženska je studirala u Rimu, zaposlila se i našla nekog Amerikanca šta je radija u ambasadi tamo. I ono, duga veza i, jebiga, triba ga upoznat sa starcin.
- E, i?
- I dovela tipa u Zadvarije, a starci lešali cilo janje. Ono, skuvali ga u komadu. I ovi sidi, čeka obid i, sad, ovi donili na stol cilo janje. Čovik skužija kuvanu glavu s isplaženim jezikon i počeja blidit. Sjeba se skroz! I gleda u sve to, kad buduća punica uzme glavu, perun, iskopa oko, proguca ga i još krene ćućat onu rupu.
- Zakon! To je i meni najbolje! – uvaljuje se frend – Šta Amerikanac?
- Prosuja se u nesvist čovik. Tribalo ga je triskat deset minuti dok je sebi doša.
- Zakon! Nego, šta ću napisat? Samo juva?
- Može?

2. juva

- I sad pečena janjetina sa zelenon salaton i mladon kapulicom? Ko je za? Svi. OK, jednoglasno prihvaćeno.

3. pečena janjetina, zelena salata i mlada kapulica

Tu se ovaj fend počeo smijati.

- Šta je sad tebi?
- Pa skoro ista priča ka i ova njegova.
- Reci.
- Pa iman rodbinu u Hercegovinu, dida, ujci i to. A dida ima brata šta živi u Kanadi i sad je rođak prvi put triba doć u Hercegovinu. A kako niko od nji ne zna engleski, ja mora ić po njega. A jedino šta san zna da ima tri banke, da je diplomira pravo i da se zove John, to po pradidu Ivanu. I doša do aerodroma, kontan iskrsnit će tip u košulji nekoj kad uleće John s izblajhanon koson, tetovažon po ciloj ruci, pirsingom u obrvi i hokejaškon majici. Ja se iskida od smija. Skompali se trenutno. Čoviče, do Hercegovine smo pet puta stali zapalit. I onda su ga najprije udavili da se mora ošišat, skinit pirsing i tetovažu, a ovi kurca ne kuži šta mu pričaju, samo klima glavon. A onda išli večerat i ovi, normalno, ispekli janje. I došlo janje, John gleda u onu glavu i ne može virovat, a onda ujac uzeja glavu, udrija s njon o stol da pukne lubanja i tako otvorenu je da Johnu. Ovi se usra ka grlica i pita me šta će s tin. Ja mu kažem da će ispast sranje ako ne pojede baren malo.
- I?
- I pojija je dva peruna i reka da mora u zahod. Tamo je ispovraća sve šta je jija zadnja dva dana.
- A lika, jebote.
- A meni mozak zakon. – nastavlja ovaj.
- Ne seri.
- Boga mi!
- Ae reci šta ti još zakon da se ne iznenađujem više.
- Ono iz kosti kad se kuva lešo, moždina. Znaš, kad puneš u kost pa ispadne ono iznutra. Cila familija se pokolje oko kosti. A i friška krv mi je dobra.
- Kako misliš to friška krv?
- Pa ono kad se tek zakolje kozle ili janje pa se uvati u tećicu krv ispod rupe i šufiga na malo kapule. To mije isto ludilo.
- Dobro je, prikini! Nego, oćemo desert neki stavit?
- Piva iza janjetine.
- Daj, ozbiljno!
- Ućemo štrukle, skroz smo Zagorce zapostavili.
- Ae može, stavi mada niko normalan to neće jist nakon janjetine.

4. štrukle

- To je to. Je li OK ovako?

1. pršut, kulen, paški sir + dvi-tri masline
   2. juva
   3. pečena janjetina, zelena salate i mlada kapulica
   4. štrukle

- Može, prva liga!

Onda smo zapalili još jednog, gledali malo u taj jelovnik i što od napisanog, što od trave, počela nas je pucati glad.

- Imaš letak koji od dostave?
- Evo, cila hrpa.

Onda smo gledali letke.

- Jebalo mater, zašto nitko janjetinu ne dostavlja?
- Zato šta su u kurcu!
- Šta ćete? Ja ću grčku salatu?
- Meni picu napolitanu, veliku. – javio se ovaj frend.
- Ja ću špagete karbonara.

Onda sam im pokazao popis.

- grčka salata
- pica napolitana
- špagete karbonara


- Je li OK?
- Ma prva liga!

Profil Denisa Lalića

Vezano
Vijesti  |  Tagovi
  • Nema vezanih vijesti

Najpopularnije
Danas  |  Jučer  |  Tjedan

Najnovije