Pušiona: Uskrs na "neprijateljskom teritoriju"

Piše:
utorak, 22.4.2003. 19:48
Smanji veličinu slova Tekst Povećaj veličinu slova

Pušiona: Uskrs na "neprijateljskom teritoriju"

VELIKI petak je dan muke. Na taj dan su ubili Đizusa. Tad misa traje par sati, a održava se i procesija. U selima, oko crkve. U gradovima, po ulicima.

Dobra stvar s tim Velikim petkom je dobra stara navada koja kaže: "Svo vino koje taj dan popiješ, pretvori ti se u krv."

Ukratko, genijalan dan za pobijediti anemiju.

I tako smo konobar-plesač i ja pobijeđivali anemiju slušajući, bolive it or not, Štulića i gledajući procesiju kroz prozor kafića.

Džoni je urlao "Lijepe žene prolaze kroz grad, ja na uglu stojim sasvim sam..." I baš se dobro poklopilo, jer je tih žena u toj procesiji bila lijepa hrpa.

Samo su ove starije blesile u nas kao da smo lično prikucali Đizusa na križ. Pobijeđivali smo anemiju do dugo i noć i baš kad smo pomislili da se sav onaj Pelješac pretvorio u krv i ozbiljno razmišljali o tome da sutra odemo dat krv jer je, nakon svega, imamo i previše, ovaj je odbauljao do zahoda i izrigao sve što je jeo zadnjih par dana.

A kako su postovi (to je ono kad se ne jede meso u znak solidarnosti s Đizusovom patnjom) sad u điru, rigao je samu ribu. Uglavnom bakalar.

Velikom subotom nema tuluma i zuluma po gradu. Tad Đizus leži u grobu i ne bi bilo sad u redu da se ti u jednoj katoličkoj zemlji, pogotovo dok si na "neprijateljskom teritoriju" zajebavaš po gradu dok Đizus koji se, eto, žrtvovao za tebe, leži u grobu. Ima to i svojih prednosti.

Ipak si preživio muku na Veliki petak, mučninu žestoku pa se, što zbog glavobolje što zbog solidarnosti, odlučiš ostat doma i gledat televiziju. Sam u stanu jer su starci zbrisali na selo.

I dođe Uskrs. Tad se već oporaviš od Velikog petka, riješiš se nekako viška one krvi i ustaneš iz kreveta.

Blesiš u TV, blesiš u zidove. Zujiš po stanu i nemaš pojma što bi sa sobom. A još si na "neprijateljskom teritoriju".

Pa uzmeš Slobodnu, pročitaš tekstove izbjeglica iz Ferala jer samo oni i valjaju u toj Slobodnoj, a onda se iz dosade prebaciš na mali oglasnik. A tamo naletiš na ovo: AUTENTIČNA vjernica, 63-godišnja Hrvatica, slobodna, VSS, moli obrazovanog katoličkog gospodina neka se javi da u radosti zajedništva dočekaju zajedničko Uskrsnuće.

Pa mislim, kad je već slobodna s 63 godine, zar joj ne bi trebao bit isti kurac bio on katolik ili ne, ali, eto, domoljublje i religija na prvom mjestu, a od sexa što bude.

Ne kaže mi zaludu profesor na FF da sam iz kraja koji je ostao "zdrav" zahvaljujući snazi katoličke crkve koja je u tim krajevima uspjela zadržati svoj utjecaj.

O "zdravlju" potpisnice ovih redaka procijenite sami. Pa sam se između toga da nazavem stanovitu gospođu i predstavim se kao katolički gospodin i odlaska na selo mog djetinjstva poradi hranjnja odlučio za to drugo.

Tamo me dočekala baba s blagoslovljenim jajem. - Evo, sinko, svaki Uskrs ja stavin još jedno jaje da blagoslove.

Za te, ako dođeš. I gledam babu, zagrlim je i izljubim, a njoj suze na oči.

- Moš ti ić di god oćeš, ali si ti uvik naš. I šta da joj kažeš, potpuno te razoruža.

- Oćeš na misu? - pita.
- Neću, baba.
- A... i tebe su nan okrenili naopako.
- Je, baba, komunisti i masoni. Vidi šta su mi napravili.
- A koji je to lipi momak bija! - reče s tugom u glasu 
- Ajde sidi, sad će obid. I molio, nakon par godina. Još uvijek znam sve to. Pio kavu i pričao o politici poslije. Baba se rasplakala kad su Norca osudili. Bilo mi glupo spominjat da je ipak poubijao neke civile.

A onda se pozdravio i šmuga. Nazvao Jozu. S njim sam išao u Osnovnu i igrao se na partizane i Njemce po lokalnim šumama i gorama. Kaže da je u lokalnoj birtiji. Došao tamo. Jozo sjedi ispod sisate plavuše iz Starta(87. godina) sa Sthilovkom (motorna pila) u ruci.

- Evo naše inteligencije! - dere se čim me vidio. - Zato i jesmo vako u kurcu, ka nan je inteligencija vaka. - viče Ante
- Šta š pit? Sašili po dva Laška i krenuli prema Gradiću. Jozo cijelim putem urla:

"O mama, mama, mama, o, mama, mama, mama, ti znaj da više ne volim te ja, ja volim samo jedne, ja volim splitske bjele, hej, mama, ja volim Hajduka!"

- Asti Isusa, osta ću bez goriva kaže! - vozi renola četvorku, rasklimanog do bola
- Ma ko ga jebe, ićemo kroz polje.
- Di ćeš doli, Isusa ti, stine vire iz puta? - viče Ante.
- Muči, jebi boga, vidiš da neman goriva, a doli je sve nizbrdica.
- Poginićemo, ludonja! Ne moš s tovaron proć tudan.

- Je li ja vozin u Konzuma ili ti? Nemoj me zajebavat! Ugasio auto i na ler do Gradića. Renol se trese, odskakuje na mjestima po pola metra u zrak.
- Vidiš šta ti je auto! - urla Jozo
- Jeba mu ja mater, probajen ga okrenit na bok ima dvi godine i ne bi Gospe! - onda u okuku pod ručnom pa gumom na kamen.

- Jeben ti Isuasa! - urla Ante odozada
- Opet me rebra bole!
- To ti je kad upireš di ne triba! Naime, Ante je svojevremeno peglao s nekom lokalnom nakon čega je ovoj počeo rast stomak. On rekao: "Nije moje."

Njen brat ga namlatio i rekao: "Je tvoje, srca mi Isusova!" Od tad ovaj ima problema s rebrima. Jozo ne odustaje: "O mama, mama, mama..."

Ante mi uleće. - Je li se sićaš ti staroga Marke? - Sićan, jebate. Ako san u Zagrebu, ne znači da mi se pobrisalo sve od prije. Uvik je nediljon vuka radijo sa sobon na balote i sluša utakmicu. I uvik bi izgubija na balote kad i Hajduk utakmicu.

- E, pa umra je prošlu nedilju.
- Nemoj zajebavat! Kako?
- Strefilo ga srce kad je Rapajić da gol.
- Ma sereš!
- Je, Gospe mi! Gleda je doma s Milanon i Špiron i, boga ti, pa gol, svi skočili na noge. Skočija i on i samo pa na pod. Na licu mista.

Muk. Kao u znak počasti. Prekinuo ga Ante.

- Jeba mi bog mater ako si ti normalan!!! Udreš li u još koju stinu, vodit ćeš me na hitnu kad dođemo doli!!
- Muči, pizdo, oćeš ga ti gurat ako stane!! Došli do Gradića. Treće Laško.
- A srca ti Isusova, jesmo se napili u petak. Ka prasci! - počinje Jozo
- Cilu Korizmu, moj sinko, ni kapi se nisan okusija. Muku Isukrstovu san proša. I nikako dočekat ti petak, jebemu Boga. A kad je doša.

Satra san tri boce od bote. Doša san u kafić i naručija odma tri litre.

- A ja popušija četri kutije duvana.
- Ante se odrekao cigareta u Korizmi
- A iman prijatelja jednoga šta cilu Korizmu nije filma pogleda pa je u petak upa u videoteku i uzeja dvi kese kazeta. Još nije iz kuće izaša.

Do osam smo popili još po tri Laška. Saznao sam da ovaj vozi u Konzumu, a da ovaj drugi radi tu i tamo kao izbacivač po lokalnim klubovima. Imaju dovoljno za preživit i izopijat se vikendom tako da se ne žale.

Jedan hoda s konobaricom iz one birtije s početka priče, a drugi s čim stigne. Ukratko, idila.
- Di ćemo sad? - pita Jozo.
- Amo na Stavrosa. - kaže Ante
- U Štimca (Masters) je večeras.
- Oš s nami? - pita Jozo.

 - Neću, iden u Zagreb sutra. - kažem. I otišao.

                               denis_lalic@yahoo.com

Vezano
Vijesti  |  Tagovi
  • Nema vezanih vijesti

Najpopularnije
Danas  |  Jučer  |  Tjedan

Najnovije