Foto: Mihaela Krstić/Index

NE PANTITE koga ste sve zajebali i ostavili, ali pantite onoga ko je zajeba i ostavio vas. Tog ne prebolijevate, već naričete za njin ka za lopovon koji van je ukra ciloživotnu ušteđevinu.

Niste bogznašta stekli, ali utoliko ste emotivnije vezani za ono šta imate.

Seksa se slabo sićate, osin ako vas nije zavezalo za krevet pa vas ostavilo na promaji pola dana. Šta u seksu imate pantit? Nadate se da se ni vas niko ne sića, ali ste išta umili i znali? To što niste ležali ka klada samo je znak koleričnog karaktera.

One koje ste ostavili ne begenate, ne sićate se njihovih rođendana ni brojeva telefona i smeta van ako se neko od njih siti vas. Pantite omiljenu boju onoga ko vas je ostavio,  njegovo najdraže jelo je pašticada, a rođendan mu čestitate  svake godine da kreten vidi koliko ste pažljivi i da žali za gubitkon. Njegov broj je i dalje isti, a činjenici da van se nije odaziva doskočili ste kupnjon tri nova broja. Božić mu čestitate sa Zakona, rođendan sa Simpe, a Uskrs sa Bonbona. Opamećeni, ne predstavljate se imenon i prezimenon. Dotični nema vaše brojeve  i ne znajući kome se obraća kratko otpiše fala.

Vi tahikardično čitate poruku, njegovo fala tumačite ka prepoznavanje svega onog šta ste dosad za nj učinili. Nakon desetak sekundi ga prezirete. Misli li da ćete ga tolerirat do iznemoglosti? E, dragi moj, tu si se zajeba, niste vi ničija krpa! Ugasite telefon. Sad nek van zafaljuje koliko oće. Kad nakon deset minuta uključite mobitel i vidite da nemate novih poruka, zadovoljno se nasmijete, a onda vas spopadne krivnja što ste mu onemogućili  komunikaciju. Možda je tio iskreno s vama razgovarat, možda je fala bilo tek početak. Znojite se ispod pazuha usprkos kristalima koji to onemogućuju. Da pošaljete poruku i izvinete se na nedostupnosti? Odustanete od ideje. Probat ćete energetskin puten to riješit. Kad intenzivno mislite na tu osobu, podrazumijevate da ta osoba istovremeno misli na vas. Patite od svakodnevnih migrena zbog razmišljanja o dotičnome.  Ono što zovete telepatijon psihijatri nazivaju patologijon. Tu i tamo vas ufati malodušnost, pa se nalijete i kresnete. Tim redoslijedon. To se rijetko događa, ne češće od jednon tjedno. Minutu nakon odglumljenog orgazma, uljudno sročenon uvredon, odjebete tipa kojeg ste kresnili. Čudite se kad vas zbog tog proziva, zar vi niste žrtva, zar vi niste povriđeni? Šta oće od vas? Najebete se matere u introvertnon monologu svakome ko vas je ikad kritizira jer vi imate svoje vi.

S tihon patnjon povazdan razgovarate; dijalozi, polemike, zgode, iznenađenja, toliko ste toga skupa proživili u zadnju godinu dana. Volite se i mrzite , zavisno od dana i raspoloženja. Zar je moguće da se niste vidili više od četiri godine?

Zadnjih desetak miseci vaš imunitet slabi, a živčani sustav van je ka minsko polje. Svaka rič koju izgovorite ubije ili osakati, a svakog prijatelja ste najmanje ranili. Vučete herpese, prilade, gljivice i gastritis, a rodbina vas se kloni. Do nedavno bi svakog pasa pomazili, a sad se idite ako koji nije na lancu. Materi prigovarate za propuste u odgoju, a ćaća žali šta vas nije više tuka dok je moga. Umisto uskličnika, rečenice dovršavate treskanjen vratima. U nastojanju da kod svojih izazazovete empatiju, kašljete više negoli triba. Ćaća smatra da vas je ubila promaja od otvaranja i zatvaranja vrata i usta, pa ljutito odete van, dobacivši da idete u doktora. Neka crknu od brige.

Prilađeni, crvenoga nosa, hodate prema bolnici i gledate s kin bi se usput mogli posvadit. Ako niko ne intra, vajat će i apotekarka. Kupićete propolis na popustu i već se zna da će van ga naplatit po punoj cijeni. Razmišljajući oćete li propolis vratit ili ne, sudarite se s lopovon koji van je oteo sritnu budućnost. Od 4893893798 mogućih dijaloga koje ste spremili za ovu možebitnost jedva promucate zdravo, a od uzbuđenja mu kihnete među oči. On vas zbunjeno pogleda, klimne glavon i produži. Odma nađete opravdanje zašto nije sta; žuri mu se, nije vas pripozna jer ste, sukladno raspoloženju, opiturani u crno, neugodno mu je jer zna koliko vas je povridio...Da trknete za njin pa da se vi njemu izvinete? Udrete glavon u staklena vrata koja, govoreći sami sa sobon, niste ni opazili. Krvari van nos i mrači van se u glavi. U grob će vas utirat taj tip. Ljutite se, niste vi ničija štraca!

Odlučite ga pratit, nije moga daleko odmaknit. Vraćajući se, izbjegnete staklena vrata, ponosni na vlastitu pribranost. Na sigurnoj udaljenosti promatrate di će. U knjižnicu? Otkad taj čita? Pričekat ćete, sad je 10h, ionako je pauza u bolnici. Kad udre podne sa zvonika, izvadite mobitel iz torbe i provjerite pokazuje li točno vrime. Ih, nego! 
Koliko mu triba za izabrat knjigu? Doktorica radi do 14h, stić ćete. Oko 14h zaključite da van se ne da trčat  u bolnicu zbog malo kašlja i svraba.

Dan je skratio  pa mrak padne oko 16.30. Zaladilo. Pušete u ruke i pribacujete se s noge na nogu. Policijska patrola  vas je mimoišla tri puta i sad traže osobnu pitajući vas šta radite tu i šta se javno okupljate sami sa sobon. Objasnite da čekate nekog. S kvrgon na čelu, skorenon krvi oko nosa i očima suznin od prilade, jedina logična pretpostavka je da čekate hitnu pomoć.

Policija upozorava da će patrolirat uokolo i da vas drže na oku.

Razumite ih, to in je u opisu posla, i vi radite isto. Kad u 18h dotični izađe, mahnete mu da vas uoči.  Nakon šta vas je uočio, požuri u obrnuton smjeru. Niste toliko čekali da bi ga sad pustili da umakne. Sustignete ga s pitanjen kako je i sića li vas se. Iz viđenja.

Zna li kako se zovete? Hm, ne zna, kažite mu bar prvo slovo.

Kažete mu da ide u pičku materinu, a onda prvo slovo.
-Hm, a koje je drugo slovo?
-Ne sićaš se?! Spavali smo zajedno, pili zajedno, sve zajedno...a ti se NE si-ćaš?!
-Mi? Kad?-zbunjeno upita.
-Na Dan mrtvih 2011!!! -derete se, a ugrušak van jedva prolazi kroz žilicu u mozgu.

Malo ko ne panti di je bio i šta je radio taj dan.

-Da, da.. eto, bio san malo u gužvi, nisan se stiga prije javit...
-Šta se nisi javio poslije?
-Pa eto, oženio san se.........

Više ga ne čujete. Povraća van se, moguće da imate čir za koji ne znate, a koji taman puca. Zar neko može bit tako bešćutan? Na hitnoj će van dat nešto za smirenje.  Zar mu ta noć nije ništa značila? Ulazeći u bolnicu, lupite glavon u staklena vrata. Može li se čovik zamislit, a da pritom ne razbije glavu?

Krvari van nos i manta van se. Na hitnoj kažu da van nije ništa i da potopite majcu u ladnu vodu; fleke od krvi se neće ni poznat. Zafalite i odete. Ipak ste iz svega nešto naučili: Kad se suočite s osobon koja vas je ostavila, neće van se dogodit ništa šta ladna voda ne može oprat.

Oženjen čovik ne sića se ničega prije braka.

Veze koje započnu na Mrtvi dan, ne zažive.
 
Pitate se zašto proživjeste vatru kletu?
Naprosto, vi ste čekati znali kao nitko na svijetu.