Foto: Index

DUGOGODIŠNJU prijateljicu ste upoznali još u osnovnoj. Zbližilo vas je plakanje u prvome osnovne, kad su vas doktori došli cijepit. Otad ste vi i Marija nerazdvojni. Išli ste skupa u ekonomsku, slušali punk i pomišali krv sa zapešća, potvrđujući doživotno prijateljstvo. Sve van je zajedničko; odjeća, razmišljanja, muzika, neurednost, rizle...

Nakon srednje, Marija upiše pravo, vi ne studirate. Nemate ambiciozne roditelje, a i srednju ste jedva završili. Ne možete dočekat da prijateljica dođe kući za ferije jer u gradu niste bili otkako je ona iz grada otišla. Dočekate je na kolodvoru, grlite se, slušate o momcima s faksa, o momcima iz studenskog doma, o momcima... Ona zna više makarskih tračeva od vas, a zajedničke teme su van i dalje muzika i odjeća. Čini van se da prijateljica potcjenjuje provinciju u kojoj živite, i u kojoj je do prije godinu dana živila i sama, ali i vi se njoj serete u Zagreb. Ne vidi gori ni sunca ni miseca, a kad god se čujete kažete joj da je u Dalmaciji toplo i da ste sad iz mora. (Ko da ima odakle saznat da je bura iščupala semafor?) Ona diplomira, vi dobijete stalan posal u samoposlugi. Proslavite uspjehe zajedno, a teme su van kako do para, muža i stana.

Prijateljica planira otić živit vanka, vama je dobro i unutra. Razilazite se u karijerama; za nju, s diplomon, u Hrvatskoj nema budućnosti, a vi avancirate u šeficu dućana i dignu van plaću na 2400. Pijete za dobra stara vrimena i prisjećate se kako je bilo u srednjoj. Trevite u pivnici još dvoje iz razreda, ne možete se sitit kako se jedan od njih zove,  ločete dok konobar ne zovne hitnu da dođe po vas.

U naredne dvi godine čujete se s Marijon dvaput na godinu, za rođendane. Zadnji rođendan joj niste ni čestitali jer ste izgubili brojeve kad van je mobitel upa u kokakolu. Poslali ste joj mejl i dogovorili se jednon godišnje posjećivat te svakako ostat u kontaktu. Prijateljica odnedavno živi u Švedskoj; di neš zemlje, ladnije nego u Zagrebu. Neka dolazi ona k vama.

Nakon tri godine, čuli ste da je umro zajednički prijatelj kojen ste se, zafaljujući osmrtnici, sitili imena i prezimena. Obje ste šokirane, srećete se na sprovodu. Zamjerate jedna drugoj što se češće ne javlja jer je život kratak. Pijete u to ime!

Dvi godine nakon toga, vidite se liti na rivi. Imate novi telefon, a Marija novi mejl. Vratila se u Zagreb i taaaaaako. Malo šutite, pa pitate kako njeni; ajme, kad joj je umrla baba? Vi ne pijete zbog čira na želucu, a dobrih starih vremena se više i ne sićate.

Tada otkrijete fejsbuk. Pun ekran svita,  svak vas prihvaća i želi, čoviku prijatelja nikad dosta. Najbolje se slažete s onima koje znate iz viđenja i kivni ste na sebe zbog uzaludnog ulaganja vrimena i truda u dugogodišnja prijateljstva. "Prijatelji stari gdje ste, da li ću vas ikad naći..." zapomaže Tereza Kesovija na radiju. Čudite se ko je moga napisat takav tekst, ali se sitite da je pisma nastala prije fejsa. Fejsbuk prijateji su van najboji prijateji. Šta god zinili, postoji najmanje desetak osoba kojima se vaše bulažnjenje sviđa. Oni se zbog toga sviđaju vama. Međusobno se lajkate, ali čekate da oni prvi počnu.

Ako imate neki problem koji ne želite riješit, već samo kukat,  zapomažite na fejsu.  Nać će se dvadesetak njih koji vas ne znaju, te će vas upravo zato razumit i tješit. Jaka ste žena, ali ne možete sve sami i tome slično. Zafaljujući njima uviđate da ste mučenica i da je društvo prema vama nepravedno. Kad se odlogirate, napravite ršum u familiji i na poslu, što dovodi do novih statusa.

Iskompleksirani izgledon, non-stop se uslikavate i mećete na fejsbuk. Komentari poput "Najlipša si! "Prekrasna!" i sl. neće vas oslobodit kompleksa manje vridnosti, ali tog četvrtka se osjećate iznimno dobro.

Ako imate neki problem koji želite riješit, naravno da se nećete obratit stručnjaku iz tog područja, već ćete pitat fejsbuk prijatelje. Najviše komentara  dobijete od onih koji se u to ne razume, ali o svemu imaju mišljenje. Nasumice odaberite neki savjet, svejedno koji, ionako ga nećete primjenit.

Nakon tri miseca na fejsu, nabrali ste pet prijateljica od kojih jednu ne podnosite, drugu prezirete, a preostale tri tolerirate. Kako, osin njih, nemate s kin popit pivu, mećete ekipu na fejsbuk da narod vidi kako ste vi otkačeno društvo koja uživa u životu. Na fotkama se cenite od smija i svak bi se s vama družijo, no malo ko može jer ste zatvoren krug. Sutradan olajavate jedna drugu u inboks, uvjereni ste da jedino o vama sve imaju dobro mišljenje.

Teško se na fejsu i posvadit, osin ako niste neurotični. Recimo, smeta van što osoba nije na četu kad vama odgovara ili nije lajkala vaša zadnja dva statusa. Sedan dana se durite i ne zelenite. Čekate da upita di ste. Ako ne upita, ne pratite više njene objave. Računali ste bolje proć s fejsbuk frendovima negoli s dugogodišnjin prijateljima, ali vidite da ni to nije lako. Vama ustvari i nije do njih, već se trudite da njima bude do vas. Dilite lajkove uokolo nadajući se da će van se ulaganje vratit stostruko. Nerijetko vas naživcira glupost pojedinih osoba, pa se nađete pozvani prepucavat oko iste. Kad sukob eskalira i završi vašin porazon, napišete da van triba odmor od fejsa i da žalite sve one koji nemaju pametnijega posla, te se isključite na misec dana. Na povratku u inboks dočekaju vas dvi poruke; jedna je lančana i odma je proslijeđujete da van ne bi ovoga petka crkla mačka, a u drugoj vas Zorka pita broj mobitela vaše rodice. Misec dana vas nije bilo!! Zar čovik za čovika više ne mari? Jedan dan ćete se trajno odlogirat, a jadan ti je Cukenberg kad taj dan dođe!

"Pretplatnik" ste mudrih misli i zdravog života, što je, najčešće, odraz opće neobrazovanosti i nezdravih navika. Zafaljujući fejsu, pročitali ste, kroz mudre misli, Andrića i Selimovića, a od novijih pisaca Coelha. Doduše, Coelha ste čitali i prije, na bocama vode. Propagirate spirulinu, goji bobice, ka i sve šta košta iznad trista kuna ili dolazi s Himalaja te nema okusa ni mirisa. Naučite da češnjak liječi skoro sve, a šta ne izliječi on, oće đumbir. Otkad se bavite zdravin životon sve ste bolesniji i nervozniji, to stanje zovete proceson detoksifikacije. Prezirete one koji ne drže do sebe, površne đikače koje lajkaju šljašteću robu i slušaju cajke, jer vi ste drukčiji. Što je samozatajan izraz za bolji.

Tako mudri i zdravi upoznajete sebi slične. Svidi van se Pero koji zna sve o disanju i sodi bikarboni, oboje pratite stranicu "Alternativa za vas" i članovi ste grupe za promicanje joge u svakodnevnon životu. Komentirali ste par članaka, lajkali jedno drugome komentare te jučer svoju vezu i službeno potvrdili zahtjevon za prijateljstvo. Navečer drćete kad će se dotični uključit jer ste zaneseni jedno drugin, što se ne bi dogodilo da ste se ikad srili. Razumite se, podržavate  i oduševljeni ste brojen tema u kojima van se mišljenja podudaraju. Ono di se ne slažete van je simpatično i samo pokazuje  da niko nije isti mada ste vas dvoje najsličniji jedno drugome otkad je svita i vika. On nikad nikog nije tako želio, vi nikad nikog niste tako volili.

Ovo van je treći orgazam u dvadeset minuta, a njemu drugi jer muškarci ne mogu tako brzo tipkat. Oči van se vlaže od uzbuđenja i virtualni seks van je najboji seks ikad. Uživo se ne bi skinili jer niste depilirani niti su van one gljivice skroz nestale, njega doli češe neka bakterija pa bolje da se i ne skida, ali takve trivijalnosti niste ni spominjali. Ekran briše sitne nedostatke ka fotošop vaše bubuljice.

Nakon pet dana, primjećujete da se Pero maka s fejsa, nema ga više među vašin favoritima. Prije negoli ste se uspili začudit, na "Alternativi za vas" vidite da komentira i lajka komentare Ivane Orleanke. Dobijate napadaj kiseline i na sendviču van ostaje zeleni trag zagriza. Sipate uvrede njoj i njemu dok vas administrator ne izbriše sa stranice. Fejs je, uz tajice za mršavljenje, najgluplje šta je čovik izmislijo od Krista naovamo. Svi su lažovi, kreteni, neprijatelji, dušmani, vi ste jedina moralna vertikala virtualnog bespuća! Prije ste znali ko su van prijatelji, recimo Marija, s njon se nikad niste posvadili. Život vas je razdvojio, ovo, ono, tamo, vamo, očito jaki razlozi, nije do vas...Na kraju krajeva, i ta Marija...ali bi je đava odnijo da se digod javi iz Zagreba?

Čin dođe očitat ćete joj bukvicu. Ma ne, najboje da je odma nazovete i izgovorite joj i dilo i nedilo. Otkad ste čitali da nije dobro potiskivat osjećaje, svima govorite šta van kod njih smeta. Ne javja se, ko je jebe....odete đogirat. Živci van upravljaju s nogama, pa pet kilometara trčete usporedo sa autobuson koji vozi na relaciji Makarska-Split, a onda ipak posustanete. Zazvoni van mobitel, Marija. Niste uspili reć ni halo, a ona sva zadihana govori kako nije čula telefon, trčala je, baš je mislila na vas, kako ste.

Rasplačete se i ne morete njanci progovorit.