ACA LUKAS, Miroslav Ilić, Haris Džinović, Saša Matić, Sandra Afrika, Željko Joksimović, Rada Manojlović i Milica Todorović, nastupit će petog kolovoza u Kninu povodon Oluje. Nema razloga za nevjericu. Svi spomenuti nastupaju ovo lito u Makarskoj, šta ne bi i drugdje? Nacionalizam i turbofolk su ka Romeo i Julija, nemoguće je zamislit jedno bez drugoga. Osin, naravno, toga dana u Kninu. 

 

Kninjani, Drnišani i ostali stanovnici zaleđa u velikon broju dolaze u Makarsku jer u svome mistu nemaju priliku čut vrhunske koncertne majstore.
Pjevači također obožavaju Makarsku i svatko od njih ima neku anegdotu vezanu za ovaj grad; ili su nagazili ježa, ili su se na groti prvi put pojubili, ili ih je oderalo za apartman. Za Knin ih ne vežu nikakve uspomene, pa tamo ne nastupaju. Šteta! Bili bi odlično prihvaćeni. 

 

Ne pratite sve šta se po gradu događa, pa su vas prekjučer prijateji Norvežani pozvali na humanitarni koncert za gladne u Africi, pretpostavljajući da je Sandra Afrika produžena ruka UNICEF-a. Tad ste svatili da malo znate o eminentnoj glazbenoj sceni. U proteklih 48h informirali ste se ko šta piva i sve van zvuči isto-grozno. Saznali ste i da je Saša Matić slip. Vjerojatno mu je zato sluh jača strana. Tekstovi  poput Svako ima onog kog nema ili Ne zovi me na greh zastupljeni su i u svakodnevnoj komunikaciji među kleron, a kamoli da neće bit popularni u narodu.

 

Za spektakularni nastup Zdravka Čolića u hotelu Romana(u nas je spektakularno sve šta uključuje vatromet),  njegovi obožavatelji (mahom sredovječne žene i ocvali pederi) su karte kupili prije negoli se hotel i sagradio. Kako je Makarska malo misto, falilo je prostora za binu, pa je ista montirana na nosačima poviše mora, u nadi da nevrime neće podić valove koji bi publiku zapljuskivali glasnije od Čolića. U gradu stisnuton između planine i mora, nije bilo prostora za šetače i publiku istovremeno, pa se javna šetnica zatvorila za prve. Gradonačelnik oko toga nije pravio dramu, valjda i sam spada u Čoline obožavatelje, odnosno sredovječne žene.   

Osin Čolićevog koncerta, spektakularnih nastupa u Makarskoj više neće bit. Aca Lukas je potpuno drukčiji tip pjevača, a po nazivu njegovih albuma Jedno veče u kafani, drugo veče u kafani, može se zaključit i di nastupa. Rada Manojlović je poznata po pismi Glatko, po čemu je, priča se, i inače poznata. Haris Džinović je čuven po šeširu, a kad Makarskon šeta gologlav, pari zapušteni turist kojemu konobar donese po litra pive, a da ga i ne pita šta će. Miroslav Ilić je bez Lepe Brene ka država bez dijaspore- beznačajan. Željka Samardžića od Željka Joksimovića neupućena publika ne razlikuje, a upućena zavidi Joksimovoj ženi jer ona ni do bazena ne oda sama, već je on, vidi se na fotografijama, do bazena nosi. Još ne znaš šta Joksim piva, ali svi te uvjeravaju da to i nije važno. Njegova publika su žene koje ga ionako dođu samo gledat, nadajući se da će se upravo zbog njih razvest.

 

Koncertnu sezonu u disko klubu u Makarskoj otvorio je Flower duet-Todorović/Rozga. Slušala si intervju s Rozgon, a na pitanje šta njen momak misli o pismi Udajem se, Rozga odgovara da Stipe pismu smatra odličnon. Zaključuješ da je ljubav ne samo slipa, već i gluha. Ti nisi, pa ti smeta šta koncert počinje u ponoć.  Doduše, da si išla na koncert potrošila bi 200 kuna, od gužve ne bi ništa vidila, a kroz grilje, duplo caklo, komade stiropora i ormar koji si navalila na zatvoren prozor, čuješ sve džabe. Trpiš jer svaćaš da osin muzičetine i alkohola Makarska nema popratni turistički sadržaj. 

 

Prema statističkin podacima, kod nas ljetuje 50% više turista negoli lani, što nije zasluga turističke zajednice već turske politike.Turistima smo nudili petominutne igrokaze gusarskih bitaka, ali za to nije bilo pretjeranog interesa. Ipak smo mi narod partizana i ustaša, gusarstvo nan je bio samo hobi. Stoga bi vajalo razmislit o autentičnosti, te makar domaćen turistu u pred i post sezoni ponudit aktivno sudjelovanje u rekonstrukciji bitaka između partizana i ustaša, četnika i ustaša, bilo koga i ustaša, a na način da platitelj usluge bude na pobjedničkoj strani. Uvik ima onih koji to mogu platit. Knin bi od zapuštenog grada posta centar ratnog turizma di bi se u srcu sezone, odnosno 5.8., za pušku plaćalo i 100 eura za noć/metak, a slobodnog kreveta ne bi bilo do Muća. 

 

Nema razloga mislit da to nije moguće. Rekonstrukcije bitaka su zaživile i u mistima koja nisu turistička, a uz malo netrpeljivosti, medijske propagande i ponekog incidenta-ratni turizam je sasvin izgledan. Političari već rade na tome.