Foto: Mihaela Kristić

MOJU mater zivkaju iz svih krajeva Hrvatske; Osijeka, Rijeke, Zagreba, Splita, i to najčešće ljudi koji je ne znaju. Autobusni kolodvori su odavno uveli 060 broj i profitiraju od svakog poziva, ali mi doma se još nećkamo. Ne gledamo u svaku kunu, a i mater zna da ima potrebitih koji, zbog skupe tarife, do nje tad ne bi mogli doć.

Prema poznatima je nonšalantna i osorna kakav čovik i može bit kad priča sa poznanikon ili prijateljen. Svako jutro oko 07.00 zove je prijateljica Mire i razgovor je svaki dan otprilike isti.
"An, ti si! Još ti rečen da me ne zoveš vako rano, a ti opet...Kad? Može! Pokupi me za pet minuta prid kućon. Šta? Briga me, bijaš zvat ranije!"

Poklopi.

Sutradan u 06.58: "Koliko puta ti kažen da spavan do osan, a ti ni ćuš kenjče! Šta? Mogli bi, ali jedino ako ćeš s auton, ne da mi se odat. Žvelto, čekan te prid kućon za sekund!"

Poklopi.

Sutradan u 06.59: "Diš ranije? Slabo san spavala, neću se do podne razabrat, moraću dvi kafe popit. Šta ja znan kad, najradije bi odma! Aj, kreni, eto me na magistralu za minut! Požuri!"

Poklopi.

Tu noć ištekaš fiksni telefon iz zida. Naredno jutro, oko 07.00, mater ide u zahod i brontula:- Je li ovo dilo? Ne zna se ni javit..imat će me šta čut!

U 07.01 zvoni materin mobitel koji služi za smrt, bolest ili kad ide na planinu pa ne more nosit kućni telefon.

"Ko je umro?", drće materi glas. "TI?! Zašto me ne okreneš na kućni telefon? Molin?!?! "

Čuje se rumbavanje po kući, spominju se gospa, bog, pakal, grij, ubistvo, ali nijedna rečenica ne dobaci dalje od subjekta.

"Je, iščekan je, biće mi ga je muž iščeka. I tribaš se osićat krivon kad zoveš u nevakat. Zovi me na nepomični telefon, ozračit će mi se slipočnica".

Poklopi.

Kad je zovu nepoznati, mater je ljubazna, pristojna i razgovorljiva: "Dobar dan! Ja san, a ko bi me tribao, moliću?"

Dvi minute muči pa se obveseli: "Masažer za noge? Ajme, kako je masaža korisna!! Mala starija mi je završila za refleksologa u Engleskoj, a mala mlađa radi u općini. Plaća nije bogznakakva, ali je redovna. Prije je i ona zivkala po kućama, radila u osiguranju, a taj masažer, pošto je da je nije ni važno, ali kako mislite da čovik turne nogu u masažer pun vode, a da ga ne udre struja kad upali masažer. Reć bi.... Alooo? Aloo? Lako ćeš, ćerce, išta prodat kad tako poklapaš slušalicu potencijalnin mušterijan".

"Dobar dan! Ko zove, molin lipo?"

Muči par minuta pa počne: "Štep deka? Iman jednu, njome štitin madrac. Doduše, mogla bi kupit jednu štep deku da zaštitin drugu štep deku. Nego, ako ja liti spavan na zimskoj strani madraca more li mi šta bit? Ne mogu ja to privrćat zbog muža, znate. Madrac mi je u jednon komadu, dva sa dva, reka mi Ivo iz King trejda da je jeftinije, uzela san i nisan požalila, ali kako su ga donili iz dućana i privalili na krevet, tako stoji već desetu godinu. Možda i nije potriba okrćat jer kad čovik ima štep deku okrene nju ili okrene sebe pa jedan dan leži na leđima, drugi dan na štumku, kombinira. Da okrće sebe, madrac, deku i kušin, moga bi povazdan vodit konta o tome kad je šta na redu za privrćanje. A ne more se sve ni privrnit, moj muž ima sto trideset kila, kako legne tako osvane. Ima i u madracu toliko, a štep deka je drugo. Ona je mekša, lagnja, vidi se da nema federa u njoj. Đava zna šta je u deki, iskre vrcaju ispod mene kad se okrćen na bok. Za oprat posteljinu čupamo lancun udvoje, zalipi se za deku. Vi kažete vuna, ali da je vuna ne bi... Alooo? Alo? Jadna ti je, ćerce, firma koja te tako neučinkovitu plaća".

"Dobar dan! Pri telefonu san, ko je? "

Muči jednu minutu pa pljesne rukan od dragosti: "Pojas za mršavljenje?? Ko je to izumislijo, svaka mu čast! Misecima gledan to kupit jer, fala bogu, svugdi san dobro raspoređena jedino mi oko štumka pritiče dvadesetak kila. Kaže mi muž da se, ako mi je do znojenja, omotan u vriću za smeće i sidnen kraj špahera, ali glupo bi izgledala. Vako namečin pojas i voja me odat, voja me ležat. Lako ti je bit u sauni kad se znoji samo štumak a ne cila ja. Starija mala ni čut za pojas, govori mi da je nezdravo, a mlađoj svejedno, šta god je meni važno ona na jedno uvo primi, na drugo pusti. Zamolin je u petak da mi uplati loto, zaboravi. Te subote izvuklo mojih 6 brojeva. Dosta mi je imat nju za oznojit se, a taj pojas vridi svake kune, kako bi se čovik uznojio bez toga, ne igramo svi tenis niti trčemo ko šimje oko stadijona. Liti pogotovo kad... Aloooo? Aloooo? Nisi ti, ćerce, rođena za trgovca dočin ne umiš zadržat mušteriju".

"Dobar...Maaajte?! Prirodna krema od puža? Meni po vrtlu lize stotinu puža, sa i bez kućice, a ja njanci jednoga rukon nisan takla. Gadi mi se na slinu. Muž mi se stalno oseknjuje na tlev pa san alergična na ispljuvke svih vrsta. Ne kažen, more bit da je slina zdrava, ali me čudi da se dosad toga niko nije sitijo. Najmanje pet puta godišnje uvatin gripu, moglo mi je lice sjat ka betlehemsko svitlo da san se njegovala. I zašto dici brišemo nos, ali ne bi bilo boje da in slinu odma razmažemo po licu. More bit da je puž likovitiji od čovika, a opet, ako puž izgrize list salate, ali ne bi moga i moj obraz? A šta je danas čovik bez obraza? Dvista kuna za tu kremu nije vele kad znamo da je i Nivea skočila na pedeset... Aloo? Alo? Nisi ti, ćerce, ni za kupit puže po vrtlu, a kamoli za odnose sa javnošću".

"Dobar dan! Ja san imenon i prezimenon, mogu li van pomoć?"

Muči triest sekundi pa objasni: "Meni je izrast nizak. Kosa mi raste iz obrva, ali muž gubi kosu. Koliko bi tribalo vrimena da od ćelave glave nadođe ricasta, kovrčava kosa? Njemu je sedandeset osan godina, ja bi mu to sprejala dok spava jer on ne da na se. Ima li sprej garanciju, ne bi rada da ga prskan bezveze plus more li taj sprej povratit klice od cikle jerbo san posijala pedesetak komada, a primila mi se svaka treća. Tribalo ih je pinceton izvlačit prvih misec dana, a nisan, pa ako bi sprej pomoga da isklijaju kupila bi odma cilu kutiju... Aloo? ALo? Prije će, ćerce, isklijat moja cikla u pitjeriću negoli u tebi talenat za trgovca".

"Dobar dan! Dotična san, recite!"

Muči minut ipo pa se oduševi: "Mala starija dosta putuje pa bi joj vajala prenosiva pećnica, more je držat u boravku, u spavaćoj, u kuferu. Čula san za to, pari škatula, šta bi joj falilo? Od večeri u krevetu grije u njoj noge, a po danu je nosi u kužinu i meti u nju kokoš s kunpirima. Zato se i zove višenamjenska. Ali pitan ja vas, kad se izmislijo erkondišn, šta je falilo napregnit se još pinku pa izmislit frižider-pećnicu? Lete na Misec, a ne mogu opremit kužinu! Očito da osin mene nema ko o tome mislit. Naša tehnika napreduje samo u tome kako da boje izgubiš očinji vid pa imamo mobitele, televizije i kompjutere. Evo san se ražešćila, moraću večeras zvat "Bez pardona"... Aloo? Alo? Ne umiš ti, ćerce, ni sa pećnican ni sa ljudiman".

"Dobar dan! Ja san, ta san".

Muči dvi minute: "I ja san drćala od štetna zračenja! Ne drćen od zdravoga, ali štetnoga me straj. Magnetni prekrivač za kauč nije skup, šta je ijadu eura u današnje vrime, ali ja volin sist u fotelju, mrzi me valjat se po kauču. Šta se tiče magnetnog prekrivača, ja van skupljan magnetiće sa putovanja. Iman iz Međugorja, Šurkovaca, Marije Bistrice, krcat mi je frižider. I ne samo da iman magnete nego su to blagoslovljeni magneti i zato mislin da se meni ništa ne more ozračit. Ni hrana u frižideru mi ne gnjije nakon isteka roka trajanja. Nisan čula jel vaš prekrivač blagoslovljen ili je samo protiv zračenja jer ako je ovo drugo to van baš i nije neka sigurnost, ja bi van savitovala da odete... Alooo?Alo? Da ti, ćerce, nisi ozračena, ne bi poklapala slušalicu nesigurnome kupcu".

Ukratko, volimo prezentacije i uvik dođe makar neko iz familije na besplatnu večeru. Mater postavlja retorička pitanja i zafaljujući svojoj komunikacijskoj vještini osvoji dva- tri besplatna poklona. Sestri i meni donese tupih noževa, još tupljih ribeža i gulilice za kunpir koje se iščenu iz drške čin prvi put potegneš s njima niz koru.

Ali ovo nije sve! ! !

Nakon što pročitate ovaj tekst, osvajate mogućnost da isti podilite, ne podilite, komentirate ili ne komentirate- potpuno BESPLATNO!!!!

Da, dobro ste pročitali!