Ilustracija: Mihaela Kristić/Index

U NAS "kafa za ić"(coffee to go) znači da ti konobar donese kafu na radno misto. Kad ti iz općine vrate papire, na svin spisima se vidi otisak šalice ili smeđa maća. Najvažnije je da je pečat čist i vidljiv, a to šta ti priko imena prilazi kemtrejl od kafe ne smeta ni tebi ni službenin institucijama. 

Tolerancija na kafu se podrazumijeva. Kad neko kaže da ne funkcionira dok ne popije kafu, to se ne smatra greškon već prirodnon, urođenon osobinon. Aparati za kafu postoje u bolnicama, na kolodvorima, u čekaonicama... Ukratko, svugdi di je normalno funkcioniranje dovedeno u pitanje.

Ritualno ispijanje kafe, uz gatanje i domaće kolače, u socijalizmu se odvijalo nediljon u nekoj od privatnih kuća. U današnje vrime se obavlja u kafićima, najčešće uz čašu vode. Znanost još ne umi objasnit kako konobar zapanti dva-tri stola naručenih kafa:-Kraća s ladnin! Produžena, s tri cukra! Obična, s kap toploga! Mala sa šlagon, bez kofeina! Produžena, ali dopola!

Jednon kad si zauzela stav glede kafe, ne možeš se predomislit pa danas pit običnu, a sutra produženu. Vaja mislit i na konobara, navika se da si ti ona kraća. Nakon šta si pet puta zaredon naručila kraću kafu, više te i ne pita šta ćeš. Sila ti u zoru, u podne ili ponoć, donese ti kafu čin te zgleda.

Ispijanje kafe je poseban ritual i u tome, za razliku od seksa, ne možeš uživat s nekin ko ti nije blizak.

Ne možeš sidit u društvu osobe koja pije čaj od mente jer ste emotivno nekompatibilni. Šta je to čaj od mente? To naručuju samo oni koji ne znaju šta bi naručili i ne razumiš ni ti ni oni zašto to košta petnaestak kuna kad nema ni okusa ni mirisa. Ti se za odlazak na kafu pripremaš ka za izlet; od kuće poneseš teglu vrcanoga meda, drvenu i metalnu kašikicu, bajaderu, pun rusak potrepština. Natežeš se ka na zahodu dok ne otvoriš teglu meda. Pariš crknit! Kad poklopac pomola, zagrabiš drvenon kašikon i saliješ dec meda u kafu. Kad ti se u ždrilu smućka čokolada, kafa i med, možeš jedino zatvorit oči i pazit da se ne razjecaš od gušta i milinja. Toliko podražaja nisi doživila još otkad si se na ekskurziji napila s društvon pa vas šestoro leglo u bračni krevet.

Ako te ko promatra može mu izgledat da ručaš jer non stop žvačeš, srčeš ili mumaš. Nemaš kad progovorit ni nasmijat se s obziron da ti je vilica neprekidno u pokretu. Još ako pušiš, a šteta je uz kafu ne pušit, teško da možeš kvrknit sobon, a pogotovo proljudikat s kime.

Kafa uvik lipše miriše negoli je ukusna, ali isto je s kolačima tvoje matere. Za neke stvari nema logičnog objašnjenja.

Guštaš gledat našega čovika kako pije kafu, pogotovo kad uvati čikaru u šaku, a ručicu ignorira. Znaš ga otprije, naučen je na bićerine pa i kafu saliva na eks. Promatraš šta ko pije i uživaš. Kapućino je ka žena koja namisti kosu u punđu. Napuše se i našušuri, pa iako znaš da je obična i da će brzo splasnit, bogato figura i lipo je vidit. To je omiljeni napitak gospođama koje drže do sebe. Milina je i izgovarat tu rič:-Kapućino! Meko ć se valja priko jezika ka maslina priko usta Kim Basinger. Pravo je čudo da kod nas ne postoji muško ime Kapućino. Baremko za pasa.

Nes kafa?! Fali joj kvačica na s pa da se zove kako spada: Neš kafa! To je idimi-dođimi, piškiću- kakiću. To niti je kafa, niti je mliko, niti je slatkiš, pa je red i da košta ko to troje skupa. To je još gore negoli čaj od mente jer osoba glumi da pije kafu. Čaj od mente možda jest dosadan, ali nes kafi se ne može virovat.

Kafa sa šlagon je kič od kafe. Niti je šlag pravi niti pripada odrasloj ženi da se šlagon zabavlja ka dite. Sprejani šlag zaštrca čikaru, a niti je slatko niti ima okusa. Moguće da je šlag samo kompenzacija za...nešto.

Produžena kafa služi naručitelju da more lajat nadugo i naširoko iako ništa pametno nema za kazat. Sidi po dvi ure u kafiću, od života zakinut i poluprazan, sritan da mu je makar kafa do vrja čikare.

Obična s kap mlika-šta je tu obično? Najčešće je naruči ženska osoba i nikad se ne zna kolika je ta kap. Stoga ona može konobara vratit po dodatnu kap ili grintat da nije naručila bilu kafu. Još se nije dogodilo da je pogođena mira njezine kapi, ali trpeljiva je, viruje da će dočekat. Nekad je dosta da zagrinta prijatejicama kako, ah, nikad ne može dobit to šta traži, ali ne želi gnjavit, nije takav tip. Obična malo sutra, pih! Njena kap pripunja svaku čašu.

Kraću kafu naručuju nestrpljivi, pa je ni tad ne stignu popit do kraja i na miru. Svima objašnjavaju kako je kraća kafa najkvalitetnija jer su sve druge razvodnjene. Ako kraću kafu pije muškarac, uporno se trudi nać objašnjenje kako je nešto kratko bolje od nečeg dužeg.

U nekin kafićima, uz kafu konobar donese i žutu tekućinu sličnu Cedeviti. U te kafiće ne možeš pristupit jer svaka mater iskoristi priliku da joj dite popije sok džabe. Tu može sidit samo pedagog, učiteljica ili pedofil. Uz kafu, gotovo svugdi, dobiješ i čašu vode. Otkad je kafa sve gorča i kiselija, to je i nužno.

Pitanje Oćemo na kafu? ne znači da istu moraš pit. To je poziv na trač i sidenje. Tejkavej u Dalmaciji ne može zaživit jer se ode ne hoda ako se ne mora. Mali postotak ljudi koji je prisiljen kafu pit u kancelariji to čini dok slaže pasijans ili četa na fejsu. Kafa se ne može pit dok radiš. To je gušt koji, za razliku od seksa, na radnon stolu izgubi svaku draž.