Ilustracija: Mihaela Kristić/Index

STANOVNIŠTVO svakog mista uz more jedva priživi pripreme za nadolazeću sezonu. Od trećeg do šestog miseca najmanje ćeš pet puta, gumon ili nogon, upast u kakvu rupu. Raskopavaju se magistrale, putevi, kozje staze, plaže, sve po čemu se oda i vozi.

U nas je prvi vjesnik prolića azbest. Meću se cijevi za kanalizaciju, stavlja se asfalt, siti se da se nije metilo cijevi za plin pa se raskopa sve nanovo. Svit migolji mimo rovokopače, kamijone i bagere. Ako ima štogod materijala,  a radnici ne gledaju, ponese se doma. Vrca građevinski materijal s neba i sa zemlje, a borer tuče u svako doba dana i noći. Zaštitnih mriža nema, ka ni znakova opasnosti; podrazumijeva se da će čovik sam zaključit da mu je bolje tu dionicu zaobić negoli iston nastavit. Ako baš moraš tuda, onda zanašaš cik-cak. Kad začuješ fijuk, pokriješ glavu rukama i moliš boga da te promaši šta god da je fijuknilo. Čin izglavinjaš dalje od građevine jebeš mater radnicima i ko ih je zaposlijo. Doleti ti kupa u glavu, nema šta, precizan meštar.

Ako se raskopava blizu kojega kafića, uvik fali katriga jer svit gleda šta se radi. Naš čovik voli sudjelovat u životu grada, pogotovo u stvarima koje ga se direktno ne tiču. Kad komunalci siču murve, pomnjivo ih se prati, komentira oštrina pile, kut sječe i  potrebna veličina skala. Kad se pronevjere pare iz proračuna, to našega čovika ne zanima jer nema u šta gledat.

Na svin iskopima, najmanje 20 muškaraca kibicira petoricu koji rade. Dobacuju se stručni savjeti i ukazuje se na propuste. - Kaki van je to asfalt? Nema u njemu dva centa, prosijaće se od dvi bicikle, a kamoli od auta.

U američkin filmovima građevinari nose zaštitne slušalice i kacige. U nas umisto kaciga radnici nose šilterice, a dvojica imaju mp3 slušalice u ušima. Buku bušiličetina nadjačavaju međusobne svađe.

-Ali u nas nema nikoga ko meće cijevi nego nan triba dovodit Bosance? Jeben mater i njima i šefu!

-Jebi sebi nanu! Da nešto znate, ne bismo vam mi kuće gradili!

-Držite me, zadaviću ga žicon šesticon!

Vrcaju kamenja iz kanala i čaše iz kafića. Neko vikne da iđe policija, pa itanje stane, a od pet Bosanaca, četiri fale. Kvragu i radne dozvole! Ovi šta bi tili radit dozvolu ne mogu dobit, a neradnicima i linčinama je dozvoljeno šta god oće.

Na prozore staračkog  doma tiskaju se side glave. Marija sa zadnjega kata, odakle je najbolji pregled terena, navodi rovokopač malo desno, još malo... dooo-bar! Uto joj je izletila dentjera i pala pod valjak. Dio Marije zauvik će ostat u ulici Ante Starčevića.

Popratni turistički sadržaji

Da bi se obogatila turistička ponuda i vlastiti džep, smišljaju se popratni turistički sadržaji. Za nadolazeću sezonu metili su se natpisi za nordijsko odanje. Za to tribaju dva ščapa, a noge morete i ne morate koristit. Nordijanje se preporučuje na izlazu iz grada, kroz borovu šumu. Po gradu odajte normalno, bez preseravanja.

I u privatnon sektoru je svake godine isto. Ruše se zidovi da bi se spojio zahod sa spavaćon. Nikad u turističkome mistu ne moreš imat dovoljno kondota u sobi. Malo ko zna da zahod uz krevet povećava intimnost među partnerima. Samo je pitanje vrimena kad će se neko sitit sagradit zahodsku školjku priko puta televizije. Svak bi se tuka za sidit na njoj.

Vaja uzet i kauč na rasklapanje jer svake godine pukne klik i ostane klak. Matematički govoreći, pukne ti 1200kuna, a ostane 300. U  salonu namještaja kupiš najjeftiniji kauč jer puca ka najskuplji. Dostava je 200kn! Ne daš ni lipe! Da ti naplate dostavu kauča kojega si kupila negdi drugo, to bi razumila. Udre li ti klik o klak razlajat ćeš se po dućanu tako da in niko neće ulist unutra narednu godinu dana!

Ono šta bura pomeja po balkonu zimi, kupi se u vrtnon odjelu poljo-centra i priko noći svaka kuća izgleda  ka Kuća cvijeća. Lipo je vidit, a cviće dura taman dok se apartman ne uslika. Čele i bumbare iz boravka otraš kašikon meda koju itneš na susidov balkon.

Zoveš meštra da ti izbrusi parket. Kako ne more prije lipnja?? Svi sad uređuju kuće? Nek dođe čin more, koliko para? Dvi ijade, bez ruku?! Neka ga brusi nogan! Ne daš ni kune priko ijadu osansto! Ima svita šta crta nogan, pa paket čestitki ne dođe niti 10%  cijene parketa. Jedino je nezgodno kad pišu, ne moš poslat čestitku s natpison  Sretna nova Godina.

Svako misto uz more je više-manje isto, ali nešto što Makarska ima, a drugi gradovi nemaju, je znak upozorenja koji prikazuje motoristu prikriženog crvenon crton. Motoristu je na glavi kaciga, u jednoj ruci drži ručku motora, a u drugoj ruci mu je ceduljica s natpison apartmani.

U Makarskoj je zabranjeno bavit se iznajmljivanjen apartmana s kacigon na glavi. Kad turist na motoru prozuji magistralon, ima dovoljno vrimena da taj znak uoči, ali ne i da pročita šta piše na cedulji. Naglo koči, prži gume i vraća se nazad misleći da je motoristima zabranjen ulaz u grad. Bulji u znak, pa zaključi da motoristima koji dođu u Makarsku nije dozvoljeno bivat u apartmanima. Srića, naiđe na tebe i pita te di motorist more spavat u tvome gradu. Rečeš da more s tobon, samo ako ne hrče.

Nek jednon i ti doprineseš bogatstvu turističke ponude.