Ilustracija: Mihaela Kristić

ZA RODITELJA je velika srića kad mu dite prohoda jer se dotad njegov vokabular s diteton svodio samo na rič gili, ponovljenu više puta. Nakon šta dite stane na svoje noge, komunikacija je kudikamo bogatija: -Pazi! Ne trči! Past ćeš!

Za dite bi najbolje bilo da, odma nakon šta prohoda, gmiže jer okomitost pristaje samo križaljki. Čin se mali zaigra i razviče, mater ga opominje da se smiri. Zadnja fizička aktivnost joj je bila pravljenje tog istog diteta, pa relacije od tobogana  do ljuljačke smatra ekvivalenton višeboja u atletici. Da se ta muka svede na minimum, u parku se svako malo čuje:- Evo policajac! Odniće te cigani! Eto vještice! Je li matere misle da dica vide policajca kojeg nema? Svak zna da cigani odnose jedino staro željezo, a za vješticu je jasno, to je mater.

Čudno da se Oshi Koshi nije sitijo uz odjeću prodavat kugle za nogu. Mater curicu priveže rozon kuglon za kolica, sina plavon kuglon sebi za zapešće i koliko lanac dozvoli, toliko dica odmaknu.

Matere znaju da dica vole natjecanja, pa ih odabranin motivacijskin rečenicama potiču na zalaganje: -Pero već zna brojat do sto, a ti ne umiš do deset! Da toj materi rečete: -Sonja ti je mužu dala analno, a ti ne umiš ni misionarski! sigurno je da dotična mater ne bi Sonju infantilno čupala za kosu, već bi od nje učila Figurae veneris.

Kad se zbog jakog juga ne može u park, matere dicu dovuču tri-četiri ure u kafić. Međusobno ljudikaju, listaju novine, a dica se igraju lovice i skrivača oko stolova.  Razbijenih čaša ima koliko i u narodnjačkoj diskoteki, a zafaljujući čokoladnin otiscima prstiju na zidu, policija lako more znat čije je koje dite. Rješavaš talijanku i mučiš se sa subreton Poljak jer niti joj znaš ime niti šta znači subreta. Dite osjeti da se nerviraš i prolije ti kafu po križaljki. Čudo kako mater nikad nije u blizini da to spriječi, ali se stvori kraj stola sekund nakon nereda. Radeći očevid, prikrpi malome plesku (misleći da će ti bit drago):-Izvini se teti! Vidi šta si napravijo! Dite se uceni od plača.

-Ništa, ništa, samo vi čitajte Gloriju!

Mater te popriko pogleda jer si tribala završit rečenicu iza drugog ništa. Razmišljaš oćeš li joj vodu (šta ti je ostala uz kafu) itnit među oči, ali žaj ti je diteta, pa od subrete Poljak napraviš papirnati avion. Kad mali otrči za subreton, itneš vodu njegovoj materi u glavu.

Tepanje ditetu je omiljena komunikacija priglupih matera: - Ko je mami gadan? (Čitaj: ko je mami gladan?) - Oce maji ic u gad? (Čitaj: oće mali ić u grad?) Kad se logoped trudi popravit štetu, mater kaže da joj sin sporo  govori jer je rano prohoda, mamin mali printer. (Čitaj: mamin mali šprinter)

Čest slučaj je da na lipi prolitnji dan čuješ kako deka plače. Ispod nje, jorgana, kape, rukavica i skafandera, mater izvuče malu Luciju. Luce pari utopljenica, plače, kosa joj je mokra, ali mater misli da su zubići ili viroza. Trče do doktorice, a kad se ova izdere da je dite prigrijano i jel mater pri sebi, roditeljica ode kod pedijatrice koja će Luci dat čepiće, a ne se obrecavat na požrtvovne roditelje.  Ima matera kojima je pedijatrijska ordinacija usput, pa svrate nako. Jučer je mali  prnijo dva puta zaredon, a jutros je spojio obrve i mrgodijo se. Da nije, nedajbože, meningitis? S ditetovin mozgon je sve u redu, ali materin je upitan.

Dicu se potiče na učenje, ali nije dobro da budu pametnija od roditelja. Stoga roditelji inteligenciju onemogućuju od najranijeg djetinjstva. -Kako se rodila Ana?-pita Mate. Mater objasni da je Anina mater jako tila Anu i zato se Ana rodila. Mate jako želi biciklu, ali nikako mu ne uspijeva to što je uspilo Aninoj materi. Roditelji se smiju, za nevirovat koliko su dica priglupa!

-Šta je ovo? Ka-ka-ka...-bodri mater oratora u nastajanju. -Kaka!- reče orator, a materi neugodno jer se radi o kaputu. Što duže gledaš u kaput dotične matere, sigurnija si da je dite u pravu. Mater uvjerava prisutne da je mali jutros točno izgovorio ne samo kaput nego cijenu i dućan u kojem je isti kupljen. Narednih pet minuta nagovara maloga da dovrši ka-ka..., a kad mu se trideseti put unese u lice, dite se raskrivi. Ne zna se šta mu je najednon. Lucina mater joj savjetuje da ode u pedijatrice.

Dok je dite u fazi odrastanja često mu se kupuju stvari u koje će nadoć: veće patike i jakete te majce koje može i mora nosit dvi sezone zaredon. Ako mali oće adidaske, kupe mu se ribokice i reče da je to isto. Zašto bi tu jaketu kad je ova identična, samo smeđa, kraća, bez kapuljače i jeftinija? S takin materama je važno nać zajednički jezik: ako viruje u Boga, čitajte Kuran. Kad vas u predinfarktnon stanju upita šta radite,recite joj da su Bog i Alah jedno te isto.

Koliko god puta maloj Mariji znojnica s fjokon padne na oči (i koliko god puta zbog toga naletila na drvo ili tobogan), mater joj znojnicu vraća na ćelenku. Kako je slatka sa Stelamekartni znojnicon od 500 kuna! Svaka mama koja ima sina tako bi oblačila ćer koju nema. Mala Marija će već do pete godine postat kratkovidna, a od puberteta nadalje će patit od migrena. A di su ogrlice za zubiće, narukvice iz Međugorja, rečinice....? Kad se Marija uputi prema toboganu, šuška i klepeće ka pokladni zvončar.

Ako je zima, na dite se stavi više opreme negoli Stipe Božić nosi na Himalaje. Kapa, šal, rukavice, čizme, hulahopke, dokoljenice...Šal je stisnut oko vrata,  ako dite trzne glavon obisiće se o samoga sebe. Matere dicu zakopčavaju, stežu i blindiraju dok  dite ne pari protuprovalni sef. Da bi došla do njega moš ga jedino raznit. Ta dica potla budu zimogrozna, uvik in curi nos, kroničnu upalu sinusa razviju još u predškolskoj dobi, a upalu pluća dobijaju svake godine.

Ima dice koja ne jedu slatko jer se to kosi sa zdravin principima njihovih matera. Dica ispaštaju jer su, za razliku do svojih matera, zdrava. Nije in dozvoljeno igrat se s puškama i pištoljima, pa je za očekivat da će se time igrat kad narastu. Do četrdesete će postat i dijabetičari.

Ukratko, blago ditetu kojeg zapadnu roditelji koji ne znaju šta će od sebe, a znaju šta će od diteta.

Roditelji se dile u dvi skupine, oni koji tuču svoju dicu i oni koji ih mlate. Doduše, postoji i treća skupina koja tu vrstu fizičkog kontakta izbjegava koliko može.

Ako dite cendra ili se inati, prva skupina plesne mališana po peleni. Mlatitelji pribiju dite preventivno, da se ne bi inatilo ili cendralo, ne vodeći računa o tome di šaka padne. Treća skupina se pravi da dite nije njihovo, cendranje ignoriraju i čekaju da dite, izmoreno od plača, zaspe u pijesku.

Shodno tome, treća skupina dice pristane slušat mater prije puberteta, a posli je ostave u staračkome domu dok ne zaspe.

Druga skupina je mater već sahranila. To su  mirni, tihi i povučeni pojedinci čiji  susjedi još uvik ne viruju da tu dragu staricu vlastiti sin može zatuć 56 puta.  A krasan mladić, uvik lipo pozdravi!

Prva skupina je najčešća;  obiteljska okupljanja za Božić i Uskrs mogu proć miroljubivo jedino ako se priskoče tri od četiri slijeda, a glavno jelo ubaci u želudac za manje od 10 minuta. U protivnon, do deserta su vrata tresnila najmanje 5 puta, mater je ošla u sobu plačući, a ćaća pere sude dok dica igraju igrice na mobitelu.

Postoji još nekoliko skupina koje nisu zaživile u našoj zemlji, ali o njima će bit govora za ijadu-dvi godina, čin postanemo  civilizirano društvo. Društvo u kojen nije dovoljno samo želit da bi se nešto izrodilo, društvo u kojen za slavu triba znat više od brojanja do sto, društvo u kojen korak naprid nije siguran pad.

Dotad, čuvajte se policije i vještica!