Foto: Index

GODIŠNJICA didove smrti idealna je prilika da shrvana rodbina oda počast pečenoj janjetini. U nediju ujutro je misa zadušnica, nakon čega slijedi umjerenost u jelu i piću. Ujak Petar je zadužen za organizaciju, te još u petak daje naloge šta će ko donit. Najstarija sestra salatu iz vrtla, najmlađa bocu ulja, srednja demejanu vina, a on i dva brata će osigurat dva janjca. Spize će bit i previše. Svi se slažu da je poanta u druženju i da đava odnjo onoga ko more gucat na vaku vrućinu.

U subotu ujutro sestre dogovaraju detalje: Ko će donit kolač za dicu? Mande se nudi napravit rafijole. S obziron da dica vole kremasto, Kate i Mare će donit po tortu. Odustale su od bresaka i rožate, ne vaja pretjerivat. Zove ujak Ante da provjeri triba li koga povest u nediju. Mandi je crklo auto, nju i famiju bi vajalo pokupit. Sad Kate zove Maru: Znadeš li da Mande ne smi janjetine?
- Dobro si se sitila! -  pljesne se Mare po ćiverici
- Poniću pinku pršuta i sira. Dvadeset deka po glavi, samo za mašit se.
- Da je i Puđin! - odobrava Kate
- Svakako nije red ni način odma nakon mise navalit na pečeno. Nismo seljaci!
- Mae, samo najuža familja!
- Kad smo kod familije, jel' iko zva ujnine?

Mare se siti da ni kumove niko nije obavijestio, a kuća in priko puta. Nismo u rodu, ali smo se uvik pomagali. Uostalon, vidiće nas, pa će doć i sami. Do podne, pozvalo se tridesetak članova najuže obitelj i desetak onih koji žive do kuće, oko kuće i niz put. Sestre se dogovaraju šta će koja obuć.

- Ja ću sportski, kad zamisin picu da mi nije žaj ako se uflekan.
- Picu???
- Ae, šta će dica ist? Meni je to čas posla. Tisto zamišan u nediju ujutro i diže se u autu dok vozin na selo.
- Bravo! Učiniću i ja bokun štrudela, muškima je to draže od torte.
- Čekaj, iman drugi poziv.

Vrte se braća i sestre na čekanju, sa svakin se izminja dvi riči i tako ukrug. U trećen krugu se saznaje da će najstarija sestra napravit francusku salatu. Njoj je to dvi humoristične serije posla. Mlađa sestra ni čut! Nema šanse da onda ona neće učinit baremko riblju paštetu! U subotu navečer zove teta da je ona već na selu. Umisiće sutra zoron domaći kruv dok ovi izdaleka ne dođu.
- Koji izdaleka? - čudi se mater.
- Pa vi! Imate uru ipo vozit! Kupite usput Nutelu. Naće se i koja palačinka.
- Ma o čemu govoriš!? Donit ću i teglu Linolade! Ujak Ante viče u slušalicu da se opet pretjeralo, ali kad je tako nek se ponese i kilo kafe. Nije se telefon ni oladio, a zove ujak Petar da ima li šta novo?
- Ništa, šta će bit?!
- Jel sve kako smo se dogovorili, janje i salata?
- Ali je ikad bilo drukčije?

Nikad dosta janjetine

U subotu oko ponoći opet kratke konzultacije među sestrama. Sutra triba svratit u Mullera i dici kupit Oreo keks. Original pakovanje! Nemoj da bi se zajebali, pa kupili kopiju. Za otić u Mullera vaja sać s autoputa i vozit 30km duže, ali mali je to patimenat za naše najmlađe kojima ne triba puno da budu sritni. Tu noć je najuža familija zadovoljna legla. Ima onih koje se priseravaju sa ićen i pićen, oni ne. Ima neorganiziranih familija di niko ništa ne donese, a svak bi kusa, a u nas se više baci negoli izide. Od uzbuđenja, dvi sestre i jedan brat oka nisu sklopili. Do 5h ujutro su pisali na kartu šta sve triba ponit jer pametni pišu, a glupi pante. Po tome ispada da je u najužoj familiji omjer glupih i pametnih pola-pola.

U 6h ujutro, mater guli kapulicu iz vrtla. Krećemo u 8h, pa da ne bi zadnji čas. Ćaća prti u gepek karlovačke i ožujske jer ne zna ko šta pije. Tebi su dali da poneseš gajbu jamnice do auta. Ne moreš ujutro dignit čikaru čaja, a kamoli ćeš gajbu. Nalega gepek na cestu, a još triba smistit cviće, ovale, vaze, sviće i stolnjake. Mater kaže da ostaneš doma jer za tebe nema mista! Ma nemoj?! Izbaciš rezervnu gumu i idete svi. Nije se ni krenilo, zvone mobiteli. Dokle ste? Đava odnjo i prišu, da i propustite dvi beside u crkvi ionako znate sve napamet - dajte mir jedni drugima, dajte za Vukovarski toranj... Vi niste od davanja, pa bi van bilo neugodno. Mater zivka ostale jesu li se uputili? Jesu! Idu u koloni jer Ikan ima nezgodnu naviku u okukama vozit sto. Metili su ga u sredinu kolone, ali već je priteka tetino auto. Ćaća ferma na Klisu jer je vrime marende.

- Zašto stajemo na pečeno, a idemo na pečeno? - čudi se sestra.
- Moramo odanit i mi i auto. Aj ti vozi uru ipo u komadu, i to priko Klisa.
Sestra ušuti. Nije vozačica, pa ne zna kad triba odmorit. Na Klisu pijemo Pipi! Uzećemo gajbu soka i za dičurliju na selu. Vežijemo gajbu za krov. Gazda gostione daje i kolac za janje, vratićemo kad se budemo vraćali. Pelite mu da van sačuva do kila na povratku.
- Pa ćemo opet ist janjetine kad se vratimo s janjetine? - pita sestra.

Za nevirovat kako imate neuku sestru. A prva će oglođat plećku kad stanemo. Na selu špalir auta, pari da ste došli na auto-show. Istovaruje se doneseno. Materine sestre su te iscmakale prije negoli si izašla. Ka mlađa si se vatala u autu, ali ono šta prosječna teta umi, malo koji švaler znade. Obalile su te kroz poluotvoren prozor, iščićale ti obraze, straj te izać vanka jer ti je i predigre previše. Svi uglas pitaju kako je ko i uglas odgovaraju kako su, pa se ne zna ko je kako.

Muški odu povirit janje. Side ili stoje uokolo, kako i priliči kad se čuva mrtvaca. Za nesritnon mačkon juri desetero dice. O tome da priča neprestano teče brine rodica. Publika oko nje se smjenjuje, jutro se pretvara u dan, ali ona ne posustaje. Nikad te ona neće upitat za zdravlje ili postavit retoričko pitanje koje bi ti omogućilo sudjelovanje u razgovoru. Ne! Nju ne zanima jel dosadna, važno je da toroče. Na misi govori svoj i fratrov dio. Nakon mise slijedi prisvlačenje; iz vešta se priobučije u trenerke, iz odijela u trliše. Razvaljene patike su za buće, zračne Nike za brat cviće. S obziron da ugradbeni frižider slabo dihtuje, obe torte se otope do podne. Na ostalo se kupe mušice.

Palačinke se peku iako su nutele i linolade već pojedene, a tegle razbijene. Kruv se riže, salata se pere, itaju se pjati, beštek, čaše i bokali. Sestre znaju di šta stoji, ali svejedno dovikuju:
- Daj oštriji nož! Di je veliki oval? Donesi ekspres lonac, skuvaću kacijolu juve!
Ujak Petar se nervira jer smo rekli samo janje i salatu. Objašnjava mu se da je to reka on, ali onda su se oni organizirali. Dici se dozvoljava trčat di oće jer je zadnje auto kroz selo prošlo prije dvadesetak godina. Fotografiraš netaknutu prirodu kadli mali Ante vikne:
- Poskok!
Svi trču prema njemu jer bi svako dite tilo zadavit zmiju vlastitin rukan. Od straja stojiš di jesi, zumiraš i drćeš. Anti je već peta godina, a nikad nije ubio poskoka. Ostala dica plaču da bi oni. Roditelji ne popuštaju; oni su prošli put, sad će Ante. Slika ti je mutna, dakako! Ne viruješ zmiji ni kad beživotno visi oko Antinoga vrata. Ante poskoka nosa minutu-dvi, a onda mu dojadi, pa ga obisi o brokvu na kojoj je priboden natpis Samo je u bogu mir, dušo moja!

Na selu priliči da nevista crkne od posla

- Ručaaaaak! - prolomi se ujakov glas. Urliče se ko u vesternima kad napadnu Indijanci. Prilipiš se uz drvo dok ne prođe stampedo. Potežu se stolice, ita se priko tronožaca, a ako koje dite kenjka, ulije mu se kole. Narednih 5 minuta ništa se ne čuje osin riči - dodaj! Pasu se itne od buta, a rodica koja stalno govori prdoklači i kad svi šute. Fali ujaka kako je dobro ispeka meso, tetu kako joj je dobar kruv. Niko od njih ne kaže fala jer ih mrzi govorit punih usta. Rodica pari mišalica za cimenat. Okrće, obrće, ispadne joj štogod iz usta, ali i dalje vrti.

Kad se izilo deset deka po glavi, krene deračina sa svih strana; dica se razurlaju ko će koji sok, itaju se kapulicon, proliju pivu... Nevista će sve oprat i sredit, a ako pitaš triba li joj pomoć - ne triba. Na selu priliči da nevista crkne od posla. Di neš pedesetak pjata, desetak zdjela, toliko ovala i sto komada bešteka?

Muški odu na buće, a žene fale nevistu koja će, ne budi joj lino, prije pranja suđa zakuvat dvadesetak kafa. Lipo šta smo se okupili! Tribalo bi češće! Bože zdravlja! Zatim svi uglas govore šta je kome. Ikan nije loše, oda o šćapu, ali da oće, a ne zna se zašto neće, moga bi i bez šćapa. Kako Mandina kičma? Da kucne u drvo, nakon treće operacije ne osjeća više bolove. Ni noge od kolina naniže. Je li Katin mali dobijo posal? Profesionalni vojnik! Dosad je minira polak Afganistana. Materi na diku! Unuci dobro? Bogu fala! A Karmelov štumak? Šta doktori kažu? Sad je dobro, kosa mu opet raste. Faleć boga! Kad je Anti prisađivanje kuka? Dogodine na zimu, akobogda. Materinima je bog glavna uzdanica. Ako bog ne da, aj đavlu, ali daće bog, akobogda. Tebe niko ništa ne pita nego ti pitaju mater misli li joj se ćer udavat?

Mater skače na noge, vrime je za pokret! Tete ti bale obraze, pritiskaju te gore od mamografije i drćeš više od njih negoli od poskoka. U autu legneš na trubu i špitiš da izbjegneš dodatna pitanja. Dok svak svakome maše, mater te upitno gleda:
- Ovo je treća godina da moran bižat sa sela. Šta ću in reć, kad se misliš udavat?
- Dogodine na zimu, akobogda.