Čisti avanturizam: Tko može preživiti relaciju Split-Makarska?

Čisti avanturizam: Tko može preživiti relaciju Split-Makarska?

Foto: Index

KAD TE neko vidi liti na kolodvoru u perjanoj jaketi, šubari, rukavican i šalu, ispravno može zaključit da ideš u Split. Ono šta je govedo u hladnjači, to je putnik u autobusu. Dok bus ne krene, putnici te fotografiraju mobitelon jer si predmet izrugivanja. Nakon petog kilometra dica plaču, roditelji traže od konduktera da smanji klimu, a ti čitaš knjigu 7000 dana u Sibiru. Sve šta viri nezaštićeno odjevnin predmetima, podložno je ozeblinama, a to su, u tvome slučaju, oči. Ipak, bebu od 6 miseci stavjaš u šubaru, a njena mater ti ljubi ruke i plače od sriće. Starijemu ditetu trljaš ozebla stopala i pokazuješ prston vanka na sve šta se miče ne bi li dite pristalo plakat i drćat. Uljuljavaš se u misli o vunenome jorganu kojeg si mogla ponit, a nisi, bilo ti lino. Koliko god uljuljkivanje ugodno bilo, znaš da ne smiš zaspat.

Gledala si film o dva tipa koji su zaspali na minus trideset i tješi te jedino misal da bi se nekad po tvojoj nevoji moga snimit dokumentarac. Išla si u izviđače, a i po prirodi si snalažljiva, pa čupaš zavjese sa prozora. Materijal je bogat grinjama i prašinon, ali grije. Ako nečiji bubrezi drže do sebe, otkazali su na desetome kilometru. Kondukter kaže da se klima neće gasit jer se neki putnici žale da in je vruće. Ideš od sica do sica, tražiš kome usta nisu ljubičasta. Stvarno, žena od cirka 55 godina ladi se lepezon. Zadnjih miseci je uvatila menopauza pa crkava od fumada i vrućina. Nije se udavala, ali da je, sad bi se rastavila. Tražiš dobrovoljca koji bi je kresnio na zadnjemu sicu, ali niko neće da skine gaće. Nagovaraš maloljetnike, ni čut. Prošla su vrimena kad je maloljetniku bilo teško doć do...iskusne ženske.

Kondukter i vozač mogu podnit svaku temperaturu jer su dio interijera. Ko što volan ne zna jel mu ladno ili vruće tako ne znaju ni oni. Kondukter nije sposoban držat čačkalicu u rukama (kako će tek volan?!) pa istu gura jezikon priko usta tako da svi putnici vide koji zub trenutno čačka i zašto. Kad je gotov, ispjune čačkalicu skupa s ispljuvkon, falije kantu, a prije negoli krene naplaćivat karte, rukavon otare usta završavajući s oralnon higijenon. Zafaljuješ bogu šta si prošle godine tresnila s motora, pa te cijepilo protiv tetanusa, te sad moreš slobodno uzest kartu iz njegove ruke.

Čest slučaj je da kondenzacija probije cijev, pa sa stropa kaca kap po kap na siceve, ali nema oznaka ni upozorenja da je sic mokar. Ako taj čas ne lije sa stropa, sidneš di ti se svidi i pariš ka popišana iako nisi s dicon ligala nego se autobuson vozila. U sezoni su vozač i kondukter jedno te isto, pa vožnja od ure i deset tad traje dvi ure. Na samonaplatu obično stave nekog ko ne zna beknit strani jezik, pa se vozač nervira ako ga Englez ne razumi ni kad mu peti put kaže da se ne može izać na stražnja vrata. STRAA-ŽNJU-ŽNJU-A? -pokušava vozač engleskin akcenton. Englezi su glup svit, duri se vozač beštimajući naglas i prigovarajući da su mogli naučit par osnovnih hrvatskih riči. Recimo, stražnja vrata, povratna karta, samonaplata.

O vozaču ovisi i oćete li uć u bus. Ako ste muškarac, gol do pasa, Čeh- možete uć, ali vaša cura, obučena u gornji dio kostima i kratke hlače, ne može uć jer nije dolično odjevena. Pojedinin vozačima je bus hram božji, odnosno šovinstička prćija u kojoj bi nategli svakog u dvodijelnon kostimu. Kivni što to ne mogu, bave se moralon, a dvosmisleno odgovaraju svakoj gospođi koja in se obrati direktnin i suvislin pitanjen. Na molbu:-Oćete mi pomoć i obavijestit me kad stignemo na drugu stanicu u Omišu?, takav vozač odgovara:-Ja bi vama pomoga i po drugin pitanjima!
Ali ako neki momak upita je li ovaj bus ide za Metković, takav vozač otresito reče da nije on šalter informacija.

Promet inače vodi računa o tome da se putnik osjeća sigurno i udobno, pa se voziš u King-Longu koji se ne smi ugasit inače se više ne more upalit. Ima nekih tehničkih neipravnosti, ali da ne leži u garaži, zapriti se otkazon i smanjenjen plaće vozaču koji neće, zbog sigurnosti putnika ili svoje vlastite, da u isti sidne.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Putniku niko ne da izbor oće li se ili neće u Kingu vozit jer se putniku, zbog sigurnosti i udobnosti, take stvari i ne govore. Putnik je već prijavljiva kvarove i smrad plastike na istome busu. Putnik je jednon izaša u Omišu jer nije moga izdurat još 40 kilometara do Makarske. Pozlilo mu je od kombinacije plastičnih isparavanja i arktičke klime. U Kingu se mogu vozit samo putnici vješti u jogi jer noge triba, ka šal, pribacit oko vlastitog vrata inače nemaš di s njima. Da bi ti noge stale, fali ti onaj Long iz naziva.

U većini buseva postoji zahod koji je neupotrebljiv i zaključan, i jedna do dvi televizije na kojima morete gledat ko sidi iza vas. Pregrade poviše glava se znaju otvorit same od sebe, pa nije neobično da nečiji rusak padne vlasniku na glavu. Najprije se misli da je putnik traljavo zatvorio pregradu, ali onda vozač razuvjeri putnike da -ma kaaakviiii!- pregrada je u kvaru još od jeseni.

Kad iz busa izađeš vanka, skljokaš se na trotoar zbog razlike u temperaturi. Na tebe padnu oni koji izlaze na tvojoj stanici. Brzon reakcijon hitne pomoći tlak ti se stabilizira, a srce ponovo proradi.

Naravski da za takav komfor, putovanje na relaciji Makarska-Split košta najviše baš s domaćin prijevoznikon. Postoji i razlog. Takva se putovanja smatraju avanturizmon, a takvi izleti inače koštaju minimalno 250 kuna. More se onda reć da je 49 kuna jeftino. Raftingi i banđiji su zen u usporedbi s adrenalinon koji te preplavi kad se neispravni bus zamarija niz Vruju, a kočnica more otkazat i ne mora, bus se more ugasit i ne mora, motor se more zapalit i ne mora....Ako si to priživila, još ti dođe kontrolor provjerit jesi li platila kartu, pa čekaš da on prošeće po busu. Ako ti se trpi u zahod, nađe se nervozna gospođa koja je kartu iskidala prije negoli je bus izaša s perona, što je dodatnih desetak minuta stajanja dok se puzzle od karte ne sastavi.

Putnik nikad dosad nije tražio povrat para od Makarska Prometa, ali sad će tražit i naknadu za duševnu bol, upozoravat narod na to šta ga čeka, zvat Provjereno i ko zna šta je sve ogorčen čovik u stanju napravit?

Uz par čestitih vozača, najsvitlija Prometova uzdanica je vozačica zbog koje su se srednjoškolci počeli pristojno ponašat i više nije rijetkost čut Dobar dan!, Doviđenja!, i Kako ste? Vozačici se povjeri i slaba ocjena, a đaka se ohrabri da je ispravi. Prije su se đaci tiskali u krmu busa i urezivali imena u siceve, a sad žele sidit sprida i ljudikat s vozačicon. I stariji svit je željan progovorit, pa se vozačici kuka o nalazu krvi i skoroj operaciji, ali vozačica umiruje da će sve bit u redu i nađe deset razloga koji idu u prilog njenoj teoriji. Siti se vozačica i nakon desetak dana pitat kako je ko, sića se svačijeg slučaja. To starijega čovika gane i odma zove familju da mu rezerviraju bus kad umre- pod uvjeton da bus vozi spomenuta vozačica, pa koštalo šta koštalo.

Staro i mlado sidi sprida i skladuje ka šta nikad ne bi da bus vozi, recimo, Mate. U čemu je tajna? U tome da vozačica voli svoj posal, poštuje ljude koje vozi, te cijeni firmu za koju radi. Tebi su jasne prve dvi stavke, ali čudiš se trećoj. Vozačica se činila razumna žena i teško van je prihvatit da ima manu. Cijenit se može i triba samo po zaslugama, a kad se sitiš Prometa u tebi se sve smrzne. Poštovanje ponajprije! 

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?
Učitavanje komentara