Neki neznani junak odlučio je dati glas starom, ali potpuno zdravom hrastu s Dubravkinog puta u Zagrebu. Autor je u samo nekoliko rečenica uspio dočarati tugu i nemoć zbog podivljalog kapitalizma koji ne poznaje empatiju, ali i pozvati ljude da malo zastanu i razmisle.

Mnogi se sada nadaju da za ovo stablo priča još nije završena...