Foto: Filip Dizdar, Ilustracija Index, Privatne Fotografije
STVARNO, u ovom tekstu se nalazi slika na kojoj sam vam odlučila pokazati sise. Al nemoj si pokvarit iznenađenje, dođi do nje čitanjem.
Uglavnom, pišem u nedjelju jer je u ponedjeljak svoj dolazak u Zagreb najavila moja slovenska prijateljica Ivjana, koja će vjerojatno otkazat, ili zakasnit, ili krivo skrenut i završit u Francuskoj na skijanju sa super ekipom. Ali dogovorile se jesmo. To znači da, ako dođe, idem s njom van u ponedjeljak i neću imat kad pisat kolumnu. Al bit će super, jest ćemo kobace, pit kuhano vino i pričat o zgodnim slovencima. Jel ti full drago da sam ti ispričala ove nevažne informacije? Je.
Sv. Nikola je bio točka na "i" mojoj slatkišima prenatrpanoj špajzi. Unazad nekoliko tjedana, dobila sam jako puno slatkiša od nekoliko muškaraca. I znam da ovo zvuči ko da sam neka čudna prostitutka koja prima plaću u čokoladicama i onda, pošto nema novaca da se subotom na špici preserava Majkl Kors torbama iz oglasnika i bundama iz njujorkera, odlazi na dječje igralište i kurči se okolo vrtićkim klincima sa spikom "gle kolko ja imam kikića, njanjanja" - ali da, dobila sam dosta veliku zalihu slatkih stvari. I nisam s nikim od njih imala odnose, just to be clear. Da je netko donio cheesecake, ne mogu garantirat da bi bilo isto.
Ja inače nisam cura koja dobiva slatkiše od muškaraca, ja sam više tip koji donese muškarcu čokoladu u zamjenu za 100 grama ljubavi - ok, sad pretjerujem, ali nisam se baš nadobivala čokolada u životu. A sad mi je špajza puna slatkih generatora celulita, i iako znam da sam većinu dobila jer sam nekom napravila neku uslugu, počela sam se osjećati ko zgodna cura.
Svatko je u razredu imao tu jednu zgodnu curu - onu koja je mogla doć bez zadaće i nekako bi joj svi progledali kroz prste, jer je zgodna. Tak bi je i zvali - Zgodna. Ona koja je za Valentinovo dobivala po nekoliko tajnih kuverti sa ljubavnim pismom. Ja nisam bila ta cura - ja sam bila cura koja je mogla sama sebi napisat ljubavno pismo i svejedno ga ne bi dobila. Ova bi dobila i ekstra griz na užini, i 5 iz zalaganja, i čokoladu od moje simpatije. Tak je to išlo, i nitko se nije bunio protiv sistema. Ali odjednom sam i ja imala 900 tona slatkiša u špajzi - i osjećala sam se ko ta Zgodna.
A onda sam na Facebook dobila poruku. Svašta mi se nađe u inboxu - i pohvale, i konstruktivne kritike, i odvratne uvrede u kojima mi ljudi na A4 formatu objašnjavaju da sam glupa... Ali neki dan me dočekala "najveća" uvreda do sad. Pomno smišljena, dovoljno jaka da slomi i najjaču osobu na svijetu (jaaaako jaaaako jaaaaaako sam sarkastična.). Kratko i jasno: "Ružna si." Ni bok, ni ja bih argumentirala, ni ružna si i glupa jer...Samo to. Ružna sam.
E sad, da se razumijemo - ja ne mislim da sam ja neka tamo havajska ljepotica čijim bivanjem u sobi zrak poprima poseban zlaćani sjaj i mali jaganjci počnu rađat mekane anđele od Haribo bombona.
Nisam. To kaj Filip Dizdar siluje fotošop dok ne ličim na ženku je jedno, ali ja se budim sama sa sobom svako jutro i ponekad kad se pogledam u ogledalo, pomislim: Da prvo operem zube ili da nazovem egzorcista? Ajmo to reć ovako: Ja nisam treba koja će ikad zbarit nogometaša. I kad kažem nogometaša, mislim na Vedran Ćorluka tip nogometaša. Mogu eventualno zbarit nekog lika koji igra za NK Jazavac i sjedi na klupi. Ili košarkaša iz Cibone (ovo je samo zbog 28 poraza za redom, sorry). Bottom line, James Blunt mi ne bi napisao pjesmu "You're beautiful" - osim ako ima mrenu za koju ja ne znam. To nije pretjerana samokritičnost, ni lažna skromnost, to je činjenično stanje od kojeg pate mnoge žene i zbog čega i postoji puder.
Ali da - cura je napisala da sam ružna, i očekivala da ću se uvrijedit. Ona Zgodna iz razreda sa početka priče se vjerojatno i bi. Vidjela sam ih milijun puta u tramvaju - ljepotice, 16 godina, i misle da su uhvatile Boga za jaja jer su zgodne i jer pola "prvog ce" drka na njih pod velikim odmorom. Tužno je što ni u jednom trenutku ne shvate da kad si prvi će, s jednakim žarom drkaš i na avokado jer te malo podsjeća na sisu. Ali one misle da su kraljice Svemira. I misle da je Svemir na granici s Bugarskom jer ne paze na satu još od vrtićkih dana. Jednu sam čak čula da je bakici u tramvaju, kad ju je pitala kak se to ponaša (jer je bila glasna i bahata i slušala Šerifa Konjevića ili kaj već slušaju mladi koji su pali na glavu), odgovorila: "Šuti babo, ja sam mlada i lijepa, mogu kaj hoću." To je bilo to. Ona je lijepa - ona može kaj hoće.
Hrpa cura danas gleda na ljepotu kao na talent. Vidiš im na faci dok hodaju po cesti i misle da one upravo sad, dok hodaju gradom, oplemenjuju ulice svojom ljepotom. Znam preko nekoliko manekenki koje doslovno misle da ti čine uslugu jer ti daju da ih gledaš. Gledaj moju mekanu kosu kako vijori na lahoru i pričaj mi o svom bankovnom računu dok ja NE jedem ovaj prekrasni ručak i čekam da mi s ebaya stigne pošiljka prdeža Victorie Beckham od kojeg sam čula sa se mršavi i/ili
umire, što se možda čini kao loš deal, ali hej, kad si mrtav si najmršaviji. Glupa si. Ljepota nije talent na koji možeš bit ponosna. Ako i je talent, onda je talent tvojih roditelja koji su te napravili. Znači nisi TI talentirana - talentiran je penis tvog tate, što znači da si ponosna na penis svog tate, što je, ako ne živiš u parku s prikolicama u Teksasu - jako čudno. Ili, ako pričamo o zagrebačkoj špici, ljepota je talent jednog plastičnog kirurga koji je svima sa estrade radio usta po uzoru na isti luftić iz Kauflanda. Ili talent mog zubara koji me nakon 8 godina nošenja aparatića i 12 izvađenih zubi (8 mliječnih, preuranjeno, 4 trajna - imam skoro sve zube, čisto da izbjegnem oralne ponude na FB) iz Chuckyeve mladenke pretvorio u žensku osobu koja se može pojavit u Zoološkom vrtu i ne bit zadržana na izlasku. Gle:
Ovo sam ja, s 8 godina. Yup. Ona pjesma "sve su žene lijepe, svaka nešto ima" bi se u mom slučaju naslavila sa "Andrea ima deformaciju čeljusti, nedostatak željeza u krvi i nekoliko rebra previše."
Čula sam sve nadimke koje možeš zamislit. Ajkula. Drakula. Edward Scissorhands. Aušvic. Smeagol. Branimir. Željezara Sisak (kasnije, kad sam imala fiksni). Za mnom se ne bi okrenuo ni pedofil u najvećoj krizi. Mama mi je svaki dan govorila da sam lijepa, što znači ili da je ljubav slijepa, ili da svaki roditelj jednostavno razvije blagi oblik patološkog laganja. Al znaš kaj je super?
Kad tak izgledaš, naučiš da ti nitko niš neće dat na lijepe oči. Lik na benzinskoj ti neće samoinicijativno pomoć natankat - eventualno će te polit benzinom i vikat "kill it with fire." Nećeš bit cura kojoj će geekovi pisat zadaće dok ona cucla lizalizu i uči se osnovama fellatia (kojim će kasnije dobivat Majkl Korseve i fejk šanelove i mislit da je Fellatio mondeno skijalište u Italiji) - bit ćeš cura koja drugima piše zadaću. Naučiš se trudit za sve što želiš dobit. I dobit ćeš to, jer ćeš radit ko konj da ti uspije. I izgledat ko konj dok to radiš, jer jbg, tak su se zubi posložili.
I znaš kaj onda bude? Narastu ti sise, skužiš da više ne moraš ić kod muškog frizera nego da možeš i pustit kosu, kupiš haljinu, malo se našminkaš - i BOOM - na istoj si razini ko i ta lijepa cura. S jednom razlikom - znaš dobit sve što zna dobit i ona, al bez da se skineš. A to je fakat super stvar. I onda počneš dobivat čokolade, ko i ta Zgodna, al s ogromnom razlikom - ona će prestat dobivat čokolade kad prestane bit lijepa, i neće joj bit jasno šta se dešava. Ja ću si kupit svoju čokoladu, ko i uvijek do sad.
Da rezimiram ovih dosadašnjih 1467 riječi - cura mi je rekla da sam ružna. Odgovorila sam joj: "Hvala." I otišla pojest čokoladu koju sam dobila od tipa zbog kojeg bi se ova vjerojatno ritualno žrtvovala na Trgu.
Prethodne kolumne Andree Andrassy pročitajte ovdje.