Gdje je i što danas radi legendarni Dudek Martin Sagner: "Našim političarima fali znanja!"

Foto: Andrej Švoger/VT

MARTIN SAGNER do kraja će života biti Dudek iz "Gruntovčana".

Od uloge koja mu je obilježila život ne može pobjeći, ali zato je odlučio pobjeći iz javnog života jer mu se nije svidjelo što on sa sobom donosi. Ipak, sad je odlučio dati intervju za eVarazdin, a u njemu se osvrnuo i na to zašto ga nema u javnosti: "Tu sam ti ja sa svojim knjigama, s onim kaj pisuckam, sa svojom frulicom i violinom. Nisam u javnosti jer s njome mi je previše teško. Došlo je do toga da nikome ne možeš, kak mi kajkavci to lijepo velimo, nikaj dopovedati. Ili te neće slušati ili te ne razme ili te bagatelizira. A zakaj, zato jer si normalan i nemaš puno penez. Deca, peneze treba zaslužiti, ali oni ne smiju biti bog, zlatno tele", poručuje 81-godišnji Sagner.

Za takvo stanje krivi politiku i društvo: "Nije toliko kriva ljudska narav koliko je krivo političko-društveno okružje, kad se u stjecanju izjednačuje i napredak. Jest da je to napredak, ali civilizacija nije da imaš nego da živiš lijepo". A iako ga danas nema na sceni, '90-ih je pet godina bio zastupnik HDZ-a u Saboru. Službeno se od nje oprostio, ali tvrdi da je ona danas neizbježna: "Politika je jako prisutna dana, ne možeš je izbjeći. Ako se ne baviš politikom onda je još gore jer se politika počne baviti s tobom, a onda si grdo nastradal. Jedan pametan je dobro rekel kaj je politika: znanje, domišljatost i moć. Danas u našoj politici fali ono prvo".

Opisao je i kako je izgledao njegov odlazak iz političkih voda: "Pokojnom dr. Tuđmanu ja sam rekel: Gospon predsjednik, ja mislim da sam svoje napravil. Napravil sam kolko sam mogel i sad idem iz politike. Mislim da dalje ne mogu. On me gledal dosta dugo, čak malo neugodno dugo i rekel: 'A zakaj me svi ostavljate?'. Malo mi je bilo teško, ali onda sam ja rekel: To je zato da vam ne smetam, jer vi to bute napravili bolje nego da još mene vlečete za sobom. On je šutio, šutio, a onda je rekel: 'Dobro, idi!'. A ono drugo kaj me odvrnulo od politike bile su neiskrenosti. Politika je: zna se kaj... Kada pođe na način da laž preuzme cilj, onda ga fućkaj! Onda sve ide kak danas ide".

Danas provodi vrijeme čitajući, svirajući violinu i uživajući u vikendici, a o svojoj je ostavštini kazao: "Nije mi žao što me ljudi pamte po ulozi Dudeka, ona me navek raduje, ali malo me onemogućavala. Oni koji nisu dorasli da shvate posel glumca shvatili su mene kao Andriju Katalenića Dudeka, a ne kao glumca. Rijetki su i redatelji koji me se se nisu bojali kao inkarnacije Andrije Katalenića, ali, ne mogu reći, koliko me Andrija Katalenić Draš donekle sprječavao, toliko mi je i s druge strane pomogao jer je pokazao da sam glumac. Zato, nije mi žao kaj su me zvali Dudek".