Foto: Mihaela Kristić
U CRKVI je sve jasno; tu ste došli da klečite, da ne dignete glavu do kraja ceremonije i da slušate šta van se kaže, bez obzira koliko puta to čuli i ne razumili. Od vas se ne očekuje da zapitkujete, tražite dodatna objašnjenja ili uznemirujete "stručno" osoblje. Bilo koji crkveni dokument je neusporedivo jeftiniji od bilo kojeg svjetovnog, a kršteni list, za razliku od matičnog, vridi duže od šest miseci.
U crkvi obavite nekoliko nužnih obreda, a ostalo možete i ne morate. Niko vas ne tira niti van priti, osin ako to sebi ne umislite. U svjetovnon životu nužne obrede morate obavljat svaki dan, a ako ne možete, stignu van ovrhe, kazne ili prijetnja zatvoron. Dostojanstvo nije nužno uključeno u duhovnu obnovu, a još je veća smetnja u svjetovnon životu.
U općinu ne smite uć drčno i odlučno jer oni ne vole ako znate šta oćete i šta van triba. Tad sve snage upregnu da van dokažu da ste falili, pa vas drže pola dana u kancelariji ne bi li izmislili neki papir koji morate imat, a nemate. Kancelariju, usprkos tome šta joj opada inkarat sa zida i prašina s umjetne orhideje, zovu ured. Ako su vas još na vratima procijenili ka zbunjenu i nesigurnu, odma vas upute u sobu 121, ne gledajući ni vaše dokumente ni vas.
- Ali v-vi sste soba 121! - promucate, ustravljeni šta morate uopće usta otvorit.
- Pače, dašta san! - siti se plavušica, zaprijetivši van službenin osmijehon
- Ajte onda u sobu livo!
Otkrijete da soba livo ne postoji, tu je samo vješalica za kapute. Kucnete opet sobi 121:
- Da se skinen pa pričekan ili da se obisin o kuku?
Naravski da van niko ne odgovara. Čekaju da zatvorite vrata pa da vas olaju, ako imaju o čemu. Ako nemaju, i bilo kakva neizlječiva boleščina u familiji je interesantna, ali bolje bi bilo da jebete nečijeg muža, a pravite se ponizna i zbunjena. Kad izmisle ime, prošire trač po općini te službenici iz raznih kancelarija izlaze da vas vide i prezru. Neugodno van je prvih par sati, a onda se naviknete. Da van vrime brže prođe, stežete se i opuštate po Kegelu, sporo brojeći do tri, kadli na dva dofurija neka ženska urlajuć da ste drolja. Iskida van fasciklu s papirima, iščupa van busen kose, izgrebe vas po licu i sve to u tridesetak sekundi, valjda dok je na pauzi. Tri! Izdahnete. U šoku ste; jest da kosa ujesen opada, ali ovoliko? Ko je ova i šta se dogodilo? Otvaraju se vrata od sobe 121, izlazi plavušica i prezirno gleda u zrak kraj vas:
-Uđite! - kaže
-Dajte da vidimo šta imate od papira. Pružate joj ono šta je ostalo, zgužvane stranice ravnate, a iskidane listove spajate prstima.
-Ovo vam nije valjan dokument! - pokazuje plavušica na iskidani list - Trebali ste doći s urednim papirima!
Na sudu
Na sudu problem počinje još isprid vrata; oćete li pokucat ili čekat da vas pozovu. Šta god izaberete, falili ste. Ako ste jak karakter, kucnete i uđete ne čekajući dopuštenje. Najmanje dvoje se odma počne derat na vas; ne rade sa strankama, niste na kolodvoru, pričekajte vanka, neko će vas pozvat. Gledate uokolo; osin čikara, ajfona i cigareta, na stolu nema drugih tragova poslovanja. Ako čekate da vas zovnu, otkunjate dvi-tri ure naslonjeni na vrata. Službenik mora u zahod, cima kvakon iznutra, pa vas zdimi ključanicon u prepone. Vrisnete istovremeno; vi od bola, on od straha. Najprije se čudi, a onda se ljuti šta niste kucali, ne mogu oni od posla glavu dignit, a kamoli provjeravat ima li koga prid vratima. Sad je kasno, dođite sutra. Ako nekin slučajen uspijete doć do suca, klečite prid njin i molite ga da van riješi predmet. Dali ste dosad nekoliko tisuća milodara za požurnicu. Suznih očiju gledate u njega, a on bira riči kojima bi vas utješio: -Ja tu ne mogu ništa!
Kako bi i moga kad već deset godina rješava vaš slučaj, a dali ste mu tek pet ijada eura? Jedva za troškove papirologije. S vama je na gubitku, ali otkad je dobio unuku ne psuje i ne vriđa. Donili ste i tortu za unuku, a umisto fala, sudac kaže: -To je za malu, a?
Obraz van opada jer uviđate da njemu niste donili ništa. Izvinjavate se, trknit ćete po bocu viskija. Znaju vas u samoposlugi, već ste se zaduživali. Umiruje vas, nema veze, drugi put, sad dajte tih ijadu ipo kuna za trošak uzimanja pečata u ruku i spuštanja pečata na papir kojin van potvrđuje da ste dolazili.
Kod doktora
Čovik može umrit dok ne dođe na red u doktora. Da bi se zapisali, vaja van doć osobno u Split ili u Zagreb jer je telefon, na koji se možete naručit, neprekidno zauzet. Nije se još ni rasvanilo, a u čekaonici već sidi/stoji stotinjak duša iz svih krajeva Hrvatske. Upute se ka na hodočašće, odaju cilu noć, pa dođu procirkulirani i razdragani, žamoreći ka dica u vrtiću. Svi u čekaonici znaju barem jednoga koji nije dočeka pregled i najmanje dvojicu koji su išli vadit krv bezveze, a našlo in po tumor. Svak ima u rodu nekog ko je umro od možđanoga, a dotad nikad nije bolova. Najčešći slučaj je, čini se, da doktor operira jedno, a pacijent izdane od nečeg drugog. Svi se slažu da nema doktora koji se razumi u posal. Doktori kupuju diplome u Ercegovini; istranžiraš kokoš kući, tele na derneku i eto te, kirurg. Medicinske sestre znaju posal, ali niti šta govore, niti od njih moreš doktoru pristupit. Fali in samo opasač priko mantila da budu zaštitarke. Kad dođeš do njenoga šaltera, noge ti same kleknu: -Pomoz' bog, sestro, ima li išta prije 2018.?
Sestra je milostiva, vidi po nalazima da ste hitan slučaj i da one tri kese koje vučete nisu s pijace nego iz apoteke. Zapisuje vas već za listopad, 2017. Ritko kad intrate na vako jusku ženu pa trčete kupit kilo kafe i kutiju keksa da joj se odužite. Ako dočekate doktora, ne kažete kako je vašoj prijatejici ostavijo pamuk u žuči i da je sašijo kako vi ne bi porubili staru suknju, već ga falite, razumite da mu nije lako, nagleda se i on svakakvoga svita. Štedili ste od upisa do pregleda i skupili 100 eura. Turate mu ih u džep, nek se nađe.
-Maaajte? Kako nećete primit? Ali ste mi malo dobroga učinili? - bodrite ga, uzimajući recept koji će vas koštat koliko i stan u novogradnji jer je terapija eksperimentalna, a likarija nova (ka i doktorov farmaceutski sponzor).
Putni nalog van je isplatijo vađenje krvi na Firulan, a iskoristili ste priliku da o iston trošku doteglite kući 15 kg najosnovnijih potrepština. Šta bi u Makarskoj platili 99 kuna, u Splitu košta 98,50. Na sic ste navalili nalaze od štitnjače, saket cikle za željezo, kilo jabuka i naranača za sokovnik, mramornu vazu za Svi svete i vrićicu kunpira za zimu. Zadovoljni sobon, oprezno razgibavate utrnjeno desno rame jer ste u toj ruci nosili nalaze, skupa s kišobranon. Ako vas vozač, zaustavljajući se na vašoj stanici, nije ištrca lokvon, jedna ste od rijetkih sretnica koja može opušteno čekat konduktera. Lako ćete ga pripoznat, stat će kraj vas i upitno gledat dok ne rečete dobar dan, molin vas kartu do Makarske. Ako se želite sporazumit na njegovon jeziku, odnosno šutnjon, izderat će se- dokle'š?
Ako karta košta 49 kuna, očekuje se da mu date 50 i kažete da je u redu. Inače pribire po lemozini, ne uspijevajući nać slavuja. Vrcaju ijadarke, stotice, euri; provocira vas, ko bogataš prosjaka, punin novčanikon. Obrecne se da će van do Makarske vratit kusur, ako neko plati u kovanican. Ako ne plati, podrazumijeva se da neće ni on vama. Kad prođe mimo vas, drmne vas lakton u rebra. Ako zajaučete, prigovori van da ste se nageli na prolaz. Dali bi mu još koji dinar da vas ne tuče, ali nemate ni lipe. Kad se vrati, pitat ćete ga prima li kartice. Na povratku, natkrili se iznad vaše glave i saopći da još uvik nema kune na vidiku. Trudite se ostat smireni jer ne znate jel' i inače pljuca dok govori. Odmičući niz bus, prokine vas lakton u glavu. Opet vi na prolazu, c,c,c. Pipate glavu, čvoruga je, ali ne krvari. Rebro vas boli, moguće da je i naciklo, ali ne sekirate se. Putni nalog će van platit vožnju do splitske bolnice, a o iston ćete trošku sa splitskoga pazara donit kući 15 kg najosnovnijih potrepština. Zadovoljno se nasmijete, malo ko profitira ka vi.
Kod mobilnog operatera
U T-coma je nevažno koji ste broj izvukli, osin ako to nije neka od ocjena u školi. Zafaljujući činjenici da u svakoj smjeni radi najmanje troje radnika, uspiju opremit pet brojeva dnevno. Dobitni listić ne možete prinit u naredno kolo jer je svaki dan novo izvlačenje. Dok god ne dođete na red, kamate se kupe na vaš ugovor koji niste potpisali, ali ne možete dokazat da niste. Od njih niko ne očekuje da dokažu da jeste. Ako vaš dvogodišnji sin, dok čekate red, laprda s te-komovcen na šalteru te zna izgovorit "mobitej, oce, daj..", na kućnu adresu će van stić mobitel, s ugovoron na dvi godine u iznosu od 365 kuna misečno.
Paket, naravno, uključuje i 50 besplatnih sms poruka, no ako time niste zadovoljni, možete raskinit ugovor ili ih tužit, što je skuplje negoli da prihvatite ponuđeni ugovor. Službenici su uređeni i dotjerani, ali može in bit jer od vaših kamata mogu kupovat svaki dan novo odijelo. Ne virujete da onaj Ivo koji vas je bario prije deset godina sad radi ovde. Od kvalifikacija ima mobitel kojeg zna rastavit i sastavit, a vaš sin je to naučio tek prije dva miseca. Sićate se da su na Ivu slićale muve, ako ne bi u blizini našle septičku jamu. Pitate se kako ga trpe u firmi, pa slegnete ramenima. Nije vaš problem ako se muve kupe na T-com.
A meštar?
Ako ste primjetili da van zid nakon vanjskih hidroizolacijskih radova vlaži, to je zato što ste žensko i ne razumite se u građevinu. Ili ćete meštra zvat narednu godinu dana svaki dan, pa će on govorit da evo ga danas, evo ga sutra, jel hitno, jel' vlaži samo zid ili i vi hahaha, ili ćete dat telefon ćaći/mužu, pa će meštar doć u toku istog dana. Platili ste šest ijada eura za fasadnu boju koja se zove vodonepropusna i paropropusna. Vodonepropusna znači da se fasada osuši učas, ali zidovi od spavaće, boravka i kužine drže vlagu tijekon cile godine. Paropropusna znači da kad kuvate, para može izać kroz kuću, ako otvorite ponistre i vrata. Ako vrcaju iskre iz pećnice i pali van se televizija kad užežete klimu, meštar urlikne čin dođe:
-Zaboga!! Koji ti je kreten ovo spaja?!
-Ti, prije 6 miseci!
-Mhm, da... problem je u optičkin kabelima... to je zbog blizine kabela, ahm, da.
Naravno, niste ni mislili da je do njega. Ne persira vas jer je po stručnoj naobrazbi daleko iznad vas. Ne persirate ni vi njega, znate se, dolazi van svakih par miseci popravljat šta pokvari popravljajući.
Na izborima
Na izborima ste nužni i vaš glas je važan. Dašta! Da nema vas, ali bi nan vako bilo? Polegnete iza paravana osluškujući korake i zvukove, drčući da ko ne vidi šta namjeravate zaokružit. Tu i tamo provirite da ne bi kogod banijo, a onda, brže-bolje, dok nema nikog u neposrednoj blizini, zaokružite favorita. Od brzine ste zaokružili krivo, ali niste primjetili. Nabrzinu presavijete list i biži znoja van probijaju niz leđa. Ubacujete papir u kutiju, misleći kako bi vas neko triba fotografirat dok samostalno odlučujete o budućnosti države.
S obziron da se u nas, za razliku od drugih zemalja, nikad unaprid ne zna ko će pobijedit, izbornu noć provedete grizući nokte. Napokon da i vi izidete nešto hranjivo. Kad dobiju vaši, slavite uz po kila friškoga kruva uvjereni da vas čeka bolje sutra. Izidete cili kruv jer blagostanje, kaže televizija, nastupa već naredno jutro. Naredno jutro, krmeljavi, odete do najbližeg kontejnera po doručak, gladni i ponosni što ste Hrvat!