U OVOJ najezdi okupatora sa zapada koji nam skoro pa mukte daruju mobitele i impulse, a sve kako bi imali pokriće za promicanje gay kulture u svojim reklama, pošteni čovjek, Hrvat i katolik mora se zapitati "Ima li nade za nas?!"
Konkurencija je jaka, a europsko tržište zahtjevno, reći će naši političari, a onda kao jedinu slamku spasa navesti - malo poduzetništvo. U tome je spas!
-Evo, jesan ti ja ovo prije tri miseca reka? Evo, ka što u novini piše. - objašnjavao je Ivan Meksikancu dok je ispijao kavu u restoranu "Meksiko" prije odlaska na farmu.
- Jesi. - rekao je priko kurca Meksikanac i na daljinski promijeni radio-stanicu pa je umjesto Zečića krenuo Mišo.
Ne bi u tom razgovoru bilo ničeg čudnog i vjerojatno bi krenula nekakva polemika na temu gospodarstva, ali Meksikancu je, kao i ostaloj ekipi u selu, Ivanova poslovna karijera već izlazila na sve tjelesne otvore.
Otkako je otvorio farmu nesilica, nije bio normalan. Čovjek se u mjesec dana iz vlasnika lokalne birtije "Ban" pretvorio u malog poduzetnika. A onda je kupio Knjigu. Tu je tek počela pokora.
Počeo je pucati neke izraze koje ekipi nisu bili baš najbistriji pa je sad to šta mu je propao lokal ne neku foru postao "Karier Khange" jer se u engleskom c, to svi znaju, čita kao k, a to šta je mali Mate otvorio lokal sa stranom muzikom "raslojavanje tržišta koje se negativno odrazilo na poslovanje njegovog ugostiteljskog objekta te mu uništilo brand".
Posljedica tog karier khangea bilo je "Jaja i meso d.o.o.", mala ali perspektivna firma s dvoje zaposlenih u developementu i jednim marketinškim stručnjakom te Ivanom osobno kao generalom Menagerom.
Tu je onda počelo podjebavanje. Pa "Kako vojska, generale?", pa "Traži te Karla!" i tako dalje, ali Ivan nije odustajao.
Čovjek je imao viziju, a tajna uspjeha, znao je to dobro, u Knjigi pročitao, sastojala se samo od toga kako te svoje vizije podijeliti s podređenima. Konkretno, s bivšim konobarem i mlađim bratom koji su sad radili na farmi, u developmentu, i direktorom marketinga, razvojačenim šurom koji je ta jaja razvozio po okolnim gradovima i prodavao ih po štandovima.
Stara konobarčina Mate taman je na leđa stavljao vreću s hranom za nesilice kad je ispred farme, inače štale Ivanovog starog, Ivan parkirao staroga golfa i izišao iz njega u odijelu.
U tih deset godina koliko je radio za njega, Mate je prema Ivanu razvio jedan specifičan odnos koji se nikako nije uklapao u Ivanovu viziju odnosa unutar firme. Kao pomoćnik voditelja developmenta, imao je, pisalo je u Knjigi, neadekvatan odnos sa svojim generalom Menagerom.
- Jeba mi Bog mater ako si ti normalan! Moga si i parfema stavit pa uć među kokoše! - provalio je Mate čim je ugledao Ivana.
- Vidi budale! Pa iz grada dolazin! Ne mogu u banki i sa poslovnin parnerin na govna smrdit!
- Ma kojin partnerin, Gospe ti?! Mali Marinov šta ti u mesnici drži jaja?
- Je ti ništa ne razumiš, di je Ante?
Ante, inače Ivanov mlađi brat bio je voditelj developmenta što je konkretno značilo da pakira jaja i nadzire prehranu nesilica.
- Slaže jaja.
- Zovi ga vanka da ne ulazin vaki unutra.
Kad se se svi troje našli pred farmom, Ivan je počeo.
- Poslovanje nan zadnji misec dana stagnira. Ako se ne inpruveamo do kraja miseca, završit ćemo godinu s negativnon bilancon. Zato večeras u Meksikanca imamo teambuilding pa ćemo malo brainstormat o svemu.
Ante i Mate tupo su ga gledali.
- Ajde, Isusa ti, reci to po naši!
- Po naši? A? - pizdio je Ivan - A kad je kažen pročitaj Knjigu, onda se praviš glup.
- Pičku materinu ću čitat, a ne knjigu! Jebala te knjiga! Dica mi nemaju šta jist, a je ću knjigu čitat! - Mate popizdio - I kad će plaća?! Za dva miseca mi još nisi platija!
- Kad poslovanje stagnira, jeba mu ti mater! Zato i iđemo u Meksikanca večeras!
- Pa šta ćemo u Meksikanca, prodavat jaja!
- Nećemo prodavat jaja nego ćemo bacit partiju na balote, sist izist šta i popričat malo o svemu! - Ivan mu je objašnjavao čudeći se kako nije skopčao.
- Na pečeno? - čudio se Mate.
- E, na pečeno!
- A ko će platit to?
- Firma, boga ti, da ko?!
Mate se trenutno smirio.
- Pa šta odma ne kažeš nego me jebeš tu?
Kad uđe u restoran "Meksiko" i vide po zidu sva ona sombrera, pončoe i gitare, čovjek pomisli da će tu moći naručiti barem tacose, ali ne u ovom slučaju.
Na meniju resotorana "Meksiko" može se naći domaća kaštridina i kupus, domaća teletina ispod peke i, naravno, specijalitet kuće - domaća janjetina s ražnja.
Jedina veza s Meksikom, osim interijira, bio je vlasnik - Meksikanac koji je svojevremeno malo previše zabrijao na špageti vesterne pa od nadimka složio poslovnu strategiju.
Teambuilding ekipe iz "Jaja i mesa d.o.o." počeo je vinom i partijom balota dok Meksikanac ispeče janje. I već tu je došlo do problema.
- Vako ćemo. - krenuo je Ivan - Igra developement protiv marketinga i menagementa pa da vidimo koji je sektor bolji.
Šura ga je malo čudno pogledao.
- Čekaj, ni ti ni ja ne znamo valjat, a oni ne mogu vola pogodit na metar. Ne moš tako, Boga ti! Šta fali da ti, ka inače, igraš s braton. Neka mali valja, a ti tuci.
- Jesi glup! - Ivan je popizdio - Ja govorin o teambuildingu, a on me jebe. U Knjigi piše da triba sektor protiv sektora.
- Jebala te Knjiga više, ne moš ni partiju balota bacit bez knjige. - zaključio je Šure, ali ipak poslušao generala Menagera pa su krenuli s partijom.
Bila je to vjerojatno najbizarnija partija balota u dugoj povijesti ugostiteljskog objekta "Meksiko". Toliko bizarna da je onih par stalnih gledalaca počelo dozivati ekipu da vidi kako ovi rade budale od sebe. Najbliža balota marketinga i menagementa na metar i po, a development cilu partiju nije balote pogodija.
Nakon teambuildinga, Meksikanac je servirao janjetinu pa se ekipa bacila na prežderavanje, a onda je Ivan s još ljepljivim prstima otvorio brainstorming.
- Već san van danas reka, a sad ću ponovit jer šura nije bija tamo. Vaka nan je situacija. Poslovanje nan stagnira i ako se ne inpruveamo do kraja miseca, završit ćemo godinu s negativnon bilncon.
- Isusa ti? - rekao je Šura na to.
- Moramo se inpruveat, inače ćemo morat reorganizirat firmu i otpustit višak radne snage.
- Otkaz?! - popizdio je Mate - Može! - urlao je - Ali š mi prije isplatit lovu ili ću ti sam uzest golfa, jes me čuja!
- Smiri se, Boga ti, nije još došlo do toga, ako se impruveamo, neće bit problema. Samo tribamo razvit strategiju prodaje i marketinški plan. To je, Šure, tvoj posa ka direktora marketinga i prodaje.
- Šta mi je posa?
- Bolje prodat jaja, eto šta! - objasnio mu je Mate.
- Pa kako ću ji bolje prodat, pizda mu materina!? U Konzumu ji ima ispod kune, a bolja su od ovi naši.
- Njiova nisu domaća! Možemo na tomu gradit startegiju. - uključio se opet Ivan.
- A ka da naša jesu?! Pa zna čovik šta je domaće jaje! Neće uzest u nas kad nan je žumanjac biliji od bilanjka.
- E, to je znači problem u developementu! - rekao je Ivan slavodobitno.
- Ne mogu bit žuća, jeba in ti mater, kad su kokoše polovne, a ranimo ji samo koncentraton, koji ti je kurac?! - upleo se sad i voditelj developmenta.
- E jebaji ga! Onda je sve na marketingu! – Ivan se opet okrenuo šuri.
Ovaj se malo češkao po glavi, a onda provalio.
- Vako ćemo. Ja ću sutra uzest u matere deset domaći jaja i razbit koje isprod kupaca da vide da je žumanjak kako triba i stavit natpis - DOMAĆA JAJA. Moš ji onda i po kunu i po prodat.
- Bravo! - general Menager se oduševio idejom - Evo, to je ono šta ja želin u firmi - inicijativa, nove ideje... Zato san vas i doveja na teambuilding, vidiš kako nan je valja. - govorio je općenito, ali se odnosilo na još uvijek skeptičnog Matu.
Kad su završili s teambuildingom, stigao je račun - 600 kuna. General Menager je rekao Meksikancu da to zapiše u knjigu dugova pa da će mu to kompenzirat do kraja miseca kako su se i dogovorili, a Šure je sve prokomentirao rečenicom "Više nego smo uvatili u zadnju sedmicu."
Ali sutra je ipak krenuo s novim planom prodaje. Došao je do štanda, napisao na škartoc "DOMAĆA JAJA 1,5 kuna", razbio jedno domaće jaje i stavio ga pored škartoca, a onda počeo čitati Slobodnu.
Denis Lalić