Foto: Filip Dizdar, Ilustracija Index
MOJ imaginarni muž Metju Mekonahi ima Oscara, a tvoj neeeemaaaaa! Jbg Leonardo - kad TI zbog uloge izgubiš težinu jednog Modnog Mačka, skoro oslijepiš i ne izlaziš na dnevno svjetlo 4 mjeseca ko Metju, možda onda dobiješ. A možda i ne. Jbg. Tak ni Žak nije pobijedio na Dori 6 puta zaredom, a htio je. Ne kažem da je to slično, samo govorim činjenice. Ipak, najgora "nepravda" oko ovogodišnjih Oscara nije to što Leo nije dobio kipić, najgora nepravda je to što je Jared Leto ljepša žena od mene.
Jučer sam na internetima naletila na tipa koji misli da je Pink Floyd pjesma od Nirvane. I to postoji. A nedavno sam naletila i na klinku koja je svojoj frendici rekla: "Meni će tata za roćkas kupit majicu na kojoj piše NIRVANA, ko ona Rozgina stvar."
Jbg, ljudi su koji put glupi. I ja sam koji put glupa(ća). Toliko jako da neke od mojih ideja i uvjerenja zaslužuju Oscara za glupost. Umjesto da se borim protiv nove titule glupaće ko Leonardo protiv nedobivanja Oscara, odlučila sam napravit popis svojih najglupljih trenutaka, i nominirat ih, a vi odlučite koja od ovih pizdarija dobiva Oscar. Oscar za glupaćost. Nominirane situacije su:
Mislila sam da mi je tata za rođendan kupio lijes
True story. Slavila sam sedmi roćkas u kući u kojoj smo živjeli, i tata me pozvao da dođem do auta koji je bio parkiran u dvorištu. "Otvori gepek" - kaže on, "unutra imaš iznenađenje." I otvorim ja gepek, a unutra, zamotan u celofan, preko cijelog gepeka leži… šareni lijes. I stajala sam tamo i razmišljala zašto mi je tata za roćkas kupio lijes (iako su svi znali da želim sintić, ili bicikl, ili nešto treće što žele klinci od 7 godina), al sam si odmah u glavi objasnila: "Pa da, sad već imam 7 godina, više nije vrijeme za Barbike i Lego kocke. Sad sam velika cura (i baka mi je rekla da jesam) - imam već 4 trajna zuba, znam sva slova, vežem tenisice sama - vrijeme je za ozbiljnije, praktične poklone." Ne samo da sam mislila da sam za rođendan dobila jebeni lijes, ja sam si i objasnila zašto je to full logičan poklon. Čak sam i bila malo ponosna na svog logičnog i naprednog tatu koji ne kupuje pizdarije tipa Sindy Salon (koji sam dobila od tete) i koji cijeni moju zrelost. Jedino me brinulo to što mi je "lijes" djelovao premalo za mene, ali mislila sam si da se valjda može zamijenit, ko kad od tete za Božić dobiješ premale čizme jer te nije vidjela od ljeta i mislila je da nosiš broj 26 a ti si već na 30. Cijeli ovaj misaoni proces je trajao nekih 30-ak sekundi, dok moj tata nije skužio da ne kužim kaj je u gepeku pa je rekao: "To je skateboard, i ja sam ga imao kad sam bio malo stariji od tebe." SKATEBOARD. Bio je skateboard. Šareni skateboard. Al da, na 30 sekundi, bio je lijes. Šareni lijes. Lijesboard.
Mislila sam da je soja ptica
Davnih dana, kad sam imala 14 godina. Jbg, zajebali su me sojini medaljoni. Kad pogledaš, taj zaključak je sasvim logičan (ako nemaš Google i nisi vegetarijanac i/ili načitan), a ja sam logična osoba, na tatu, koji je dovoljno logičan da ti kupi lijes: "Ak su teleći medaljoni od teletine, ak su svinjski medaljoni od svinjetine, pa valjda su onda sojini medaljoni od soje. A soja je sigurno ptica, jer zvuči ko ptica - ko Šojka. Ak je Šojka ptica, onda je i Soja ptica, to su zapravo slične ptice, ko ptice-sestrične, i sojini medaljoni se rade od Šojkine sestrične Soje." Malo mi je bilo čudno kak se dobiva sojino mlijeko, čak mi je bilo i žao ptice koju netko muze, ali opet, znala sam i da je priroda puna predivnih čuda, tipa snježne pahulje, piramide i seksualni život Ivane Banfić - pa se nisam previše zamarala. Znam da nema opravdanja, pogotovo ak uzmeš u obzir da to nisam mislila samo kad sam imala 14 godina, nego do 21. Znači imala sam vozačku, bila na trećoj godini faksa, i bila uvjerena da se Soja na jesen zajedno s Lastama seli na jug. I rekla sam ptice-sestrične.
Mala digresija, sad mi upravo ispred prozora leti takva bumbarčina da izgleda ko da je Žak na sebe nalijepio krila. I zvuči ko brodski motor. I strah me. Full me strah. Ne želim umrijet od strane pretilog bumbara, bar ne prije ručka, jer imam cheeseburger za ručak. Znam da bumbari ne ubijaju ljude, al ovo nije bumbar, ovo je žuto-smeđa, leteća Slovenija. Enivej, gremo naprej.
Mislila sam da u Poreču živi radioaktivni pas
Kad sam imala 5 godina. Bila sam na moru, na plaži, majnding maj oun biznis, i odjednom se pojavio pas. Srednje veličine, smeđe boje (otprilike velik ko ovaj moj bumbar, kad razmislim), i imao je na sebi ČUDNE IZRASLINE. Svaka normalna osoba je u tom trenutku znala da su to vimena (sise) jer je u pitanju kujica (btw, ja sad nisam bila sigurna kak se to zove, pa sam Guglala "kujice cicice", a kad to napraviš i odeš na Google images, peta slika koja izađe je Lady Gaga) - ja sam mislila da je to bolestan, opasni pas sa radioaktivnim gljivicama (jer su normalne gljivice još ok, al radioaktivne su zajebane). Uglavnom, počela sam trčat po plaži i random odraslim osobama govorit: "Pazite se onog psa, on ima gljivice!" - jer sam shvatila da je moj zadatak spasit nedužni narod koji uživa u kupanju i ne sluti nevolju koja se približava. Moram spomenut da sam u to vrijeme gledala puno crtića tipa Batman i Captain Planet, pa su radioaktivne pseće gljivice bile sasvim izgledan način za uništenje svemira. Mene više nitko nikad neće htjet zaposlit, jelda?
Mislila sam da Balašević pjeva o švercu sira
Ja ne znam stvari od Balaševića, nikad ih nisam slušala i nisam upoznata s njegovim opusom (jer je moj tata volio francuske šansone na pločama i šarene lijesove). Nebitno. Prvi put kad sam čula neku njegovu pjesmu, imala sam 21 godinu i radila sam u kafiću na plaži. Pjesma se zvala "Devojka sa čardaš nogama", i riječi su išle: "hopla digni suknju iznad kolena, znam da kriješ čardaš u tim lepim nogama." E sad, ja tad nisam znala da je Čardaš naziv plesa. Jbg. Nisam. Al sam znala da postoji sir koji se zove Čardaš. Jer volim sir. Uglavnom, do kraja ljeta sam živjela u uvjerenju da je to pjesma o nekoj tamnoputoj ciganki koja šverca sir ispod dugačke suknje i Balašević je došao stat na kraj trgovini na crno i sivoj ekonomiji. Bilo mi je čudno zakaj bi netko pjevao o siru, pogotovo Balašević, ali imala sam teoriju: "To je Balašević, njega ljudi vole, on je dubok, ja sam glupa jer ne shvaćam metaforu sira u pjesmi."
Mislila sam da je anagram super ulet
Znaš ono kad preurediš slova u riječi pa od "Luka Modrić" napraviš "drkam Oliću", ili od "Mislav Bago" napraviš "balim svoga" ili od "Massimo" napraviš "jaoo jaooo tužan sam i depressivan"? E, to ja volim radit, što nije loša zabava za nedjelju popodne ak nemaš internete i nestalo je struje i NITKO se ne može družit taj dan, ali ja sam donedavno (prošli tjedan?) mislila da je to super ulet liku. Ja baš nisam prvak u chit-chatu, pa uvijek pokušavam gluposti kad pričam s muškarcima. Tako sam mislila da je baš super-kul-simpatično usred razgovora složit anagram od imena lika s kojim pričam, i ONDA MU GA REĆ. Jer će on onda vidjet da sam ja kul i opuštena i PAMETNA (i znat će da znam da soja nije ptica i da psi nemaju radioaktivne gljivice i da nisam glupaća). "E Marko, jesi znao da je anagram od tvog imena - Mokar?" Ima i gorih. "E, Gordan, jesi znao da je anagram od tvog imena - Dragon? Ti si zmaj, Gordan. Jesi. Da. Rawrrrr!" NE. To nije kul. To je temelj za sudsku zabranu pristupa. Nemojte govorit Marku da je mokar, čak ni ako hodate s tim istim Markom po najvećem pljusku koji je ikad pao, i stvarno je mokar. Nemojte. Jer Marka to ne zanima. Ko što Ivo Sanader ne želi znat da je anagram od njegovog imena "Desni Varao." Al je.
P.S. Anagram od Leonardo DiCaprio je "Periodic anal odor." Pa ti njemu daj Oscar.
Do sljedećeg tjedna, ljubi vas Glupaća :*
Prethodne kolumne Andree Andrassy pročitajte ovdje.