Foto: 123rf
JEDVA čekate da se vaša beba prestane buditi po noći, da vas konačno, barem u tami noći puste malo da se odmorite i budete spremnije preživjeti dane, znajte, jednom kada i to prestane i tada ćete plakati. Zbog toga što su se prestali buditi.
Niste jedine ako žudite za snom. Imate bebu, bebe se bude, bebe vas trebaju, bebe ne znaju koliko je mama umorna i što sve mamu čeka drugi dan. Niste jedine. Rijetke su one koje to ne prožive, ali i rijetke su one koje znaju kakva je to slatka noćna mora zvana - noćno buđenje.
Mora, da, ali slatka? E pa je...
Sve o mori znanoj kao noćno buđenje lijepo je sročila jedna mama koja je svojim mislima rasplakala majke diljem svijeta.
Jer, doista, ima i nečega jako utješnog u toj mori kao što je činjenica da je vaša beba zapravo jako slatka i da vas vaša beba još uvijek jako, jako treba.
>>>Sve što trebate znati o noćnom buđenju vaših beba<<<
"I opet noć - tri ujutro, moja beba počinje plakati. Muž spava, ne trza, naviknut da će se mama dići, da će mama riješiti stvar na brzinu. no to ne ide uvijek tako.
Čula sam ga kako plače i vjerujte mi, proklela sam sve što sam mogla u nadi da će plač utihnuti, da će utonuti u san, bez da se moram pomaknuti. Ali, to se nikada ne dešava. Plač može biti samo gori, duži i glasniji baš kao i protekle noći. Uzela sam ga i to malo biće koje nije ni znalo što sam mu sve u svojim mislima upravo izrekla samo se stisnulo svojom glavicom uz mene i jednostavno prestalo plakati. zar je toliko malo bilo potrebno? Je, mame, toliko je malo ponekad potrebno da se smirimo oboje. On da vrati izgubljenu sigurnost i blizinu njegove mame, a meni da se vrati ljubav koja je stalno tu u meni, ali umor ponekad stvarno zna zamagliti stvar.
>>>Ovo je najgluplja greška koju mladi roditelji čine sa svojim bebama<<<
Srećom, valjda je evolucija tako htjela jer miris bebe i opet me prenio iz moje srdžbe, iz mog umora - miris tako neopisivo blag, a opet toliko neopisivo prodoran da me u tami njegove sobe podsjetio koliko ga volim. I tu se probudila i ta misao. Jednom ću plakati kada ovog noćnog buđenja više ne bude bilo jer će to značiti još nešto - da je moja beba narasla. Da moja beba više ne treba moju blizinu da bi opet mirno utonula u san. Da je moja beba sada već prevelika da je tako cijelu stisnem u zagrljaj. Zbog svega toga jednom ću plakati, u sebi, tužna, ali i zbog svega toga shvatila sam da ću se samo tako moći smiriti i minutama noćnog ludila. Kada ga njišem i njišem i njišem i kada više ne znam koga sam prije uspavala, sebe ili njega - i kada ga spustim, a on počne svoju noćnu pjesmu. Planula bih, priznajem, vrištala bih da je i mama umorna, da i mama treba san, ali onda, kao da mi čita misli, njegova me ručica blaga i topla nježno dotakne, nježno se prihvati za mene pokazujući mi zahvalnost što sam tu. I onda se sjetim - ovo neće trajati zauvijek. Doći će dan kada toga više neće biti - kada će njegova kosica izgubiti ovaj miris, kada će ručica biti prevelika da me ovako stisne, kada će njegovi snovi biti ozbiljniji i tražiti jednu drugačiju utjehu, kada će biti prevelik da ga cijelog ovako lako stopim sa sobom.
Doći će dan kada ću u sebi potiho plakati što više nema ovog noćnog buđenja, kada snena u polutami sobe mogu ovako prisno uživati. Doći će dan kada će moje zlato mamu trebati na drugačiji način, i sve do tada, obećavam, uživat ću u svakoj sekundi naše noćne more. U tvom mirisu, tvojoj potrebi, tvom dodiru, toplini i bit ću uz tebe sve dok se tvoj dah ne umiri i ti opet ne postaneš spreman sigurno uroniti u svoje male, slatke snove.
Jer nitko me nikada nije tako slatko budio kao ti."