REUTERSOV novinar Aleksandar Vasović i dalje je u Kijevu, a za Index je govorio o trenutnoj situaciji. Prvo nas je, naravno, zanimalo kakvo je stanje u gradu, je li pod granatama, vidi li razaranja:
U centru Kijeva nije dramatično, Rusi gađaju predgrađa
"Nije to baš toliko dramatično, gađaju oni ta predgrađa, tu su, nisu daleko, nisu daleko u smislu pola sata autom, a i ovi ljudi se brane. Ima naroda na ulici, idu na posao, ima firmi koje rade, zasad se može izići iz grada. Nije pametno ići na sever-severozapad, tamo su Rusi. Došli su iz pravca Belorusije, kroz černobilsku zonu isključenja, pokušavaju da obiđu grad, da idu na jug. Sad je napor usmeren da se brani taj jugozapadni pravac", kaže Vasović.
S panikom se nije susreo, struje ima, opskrba je korektna:
"Ja paniku nigde nisam video, naprotiv. Juče sam išao da obiđem veliku građevinsku firmu koja je sada zaustavila radove na stambenim zgradama i radnici su se dogovorili da prave ježeve i druge inžinjerijske prepreke. Pričam sa jednim, kaže kad nestane čeličnih profila pravit će koplja, sa njima će ih gađati.
Struje ima, vode ima, internet radi, mobilne mreže rade, prehrambene radnje rade, apoteke rade, našao sam, bez ikakvih problema, moj lek za pritisak. U prehrambenim radnjama ima sve šta ti treba, nema samo nekih superluksuznih stvari i kvarljive robe. Svežeg voća ima, ali nije prevelika ponuda. Zamračenja nema, od 8 do 8 je policijski sat. Od osam ujutro možeš da ideš gde hoćeš. Kad se vozimo po gradu, zaustave nas par puta, pogledaju dokumente, pogledaju u gepek, hvala, doviđenja nismo imali većih problema osim malo izgubljenog vremena. Što se uzbuna tiče, bude ih svaki dan po nekoliko, više i ne obraćamo pažnju."
Ukrajinci vjeruju u oslobađanje od Rusa
Zanimalo nas je kako Ukrajinci vide kraj rata. Vjeruju li da će potpuno istjerati Ruse iz zemlje?
"Zvanično kažu mi ćemo pobediti u smislu oslobodićemo zemlju i šta ti ja znam. Mene ako pitaš, ja ne znam koji je tačan politički ishod. Zelenski je rekao jedno tri puta - ako nas neće NATO u članstvo, dajte nam bezbedonosne garancije. Tražili su da ih primi EU, imaju jedan dobar momentum, kako se to kaže, ali ne vidim da će se EU odlučiti tek tako da primi zemlju od 41 miliona ljudi koja nije usklađena ni sa čim šta Evropa traži. Ja jednostavno ne vidim da će se EU usuditi da uzme Ukrajinu. Mislim da je EU imala dovoljno iskustva sa Poljskom."
U medijima i po društvenim mrežama dosta se priča o ukrajinskoj desnici. Koliko je ona zaista jaka i kakvi su odnosi s etničkim Rusima? Putin je spominjao i genocid nad Rusima
"Pa, ovako: 2014. godine Rusija je izgubila Ukrajinu u smislu da je izgubila sve one veze koje je Ukrajina imala sa njima i koje su Ukrajinci imali s njima. To je tekovina ruskog angažmana. To su ti sve spojeni sudovi. Da, naravno, može se štošta spočitavati ukrajinskoj politici, ali to je bila politika suverene države. Što se Putinovih tvrdnji o genocidu tiče, nekako mi se ovo ovde ne uklapa u sve ono što sam video, a moglo bi se nazvati genocid", odgovara Vasović
Kijev je ogroman, velike su udaljenosti, ogromni bulevari
Vraćamo se na priču o Kijevu, razni analitičari i u hrvatskim medijima često govore da je teško osvojiti toliki grad:
"Problem poimanja rata je u tome što ljudi koji ovde nisu živeli ne kapiraju koliki je ovo grad. On je 839 kilometara kvadratnih velik. To je ogromno, velike su distance, tu su ogromni bulevari. Ja sedim u centru, a nešto se dešava u Bojarki, to ti je 35 kilometara odavde, tamo negde na sjeverozapadu. Bilo je tih prvih dana pucnjave po ulici, čula se u centru, oko gradskog aerodroma koji je desetak kilometara odavde gde sam ja, tamo su se probale probiti neke ruske grupe, pa su ih tu razbijali, ali poslednjih par dana se ovde u centru ne dešava ništa. Ti jesi u ratu, ali rat ne vidiš. Ovo je najveća zemlja Evrope, bukvalno, šta god da zamisliš daleko je 200 kilometara bar", obašnjava naš sugovornik.
No, za razliku od Kijeva, ima gradova koji su jako oštećeni.
"Ima razaranja oko Sumija, Mariupolja, Harkova. Ima i ovde oko Kijeva, baš ima mesta gde je bilo razaranja, ali Kijev nije u poziciji Sarajeva od 1992. do 1995. ili Beograda 1999. godine, da ti vidiš razaranje u samom centru. Da li će oni to da rade, ne znam, možda i hoće. Na koji način bi oni mogli uzeti grad, ne mogu da dokučim, teško je uzeti grad koji ima stambene blokove sa oko 300 stanova, ogromne stambene zgrade, zgrade po 20 spratova, grad ima četiri miliona stanovnika zvanično i gomilu ljudi koji se nikad nisu prijavili, pa ima prigradske gradove, pa prigradske gradove prigradskih gradova.
Baš je veliko mesto, a i na dve je obale Dnjepra. Ti treba da uđeš u toliki grad, da ga zauzmeš i držiš.To je s vojnog aspekta izazovno, skupo i ne znam koliko održivo. JNA je bilo lakše da uzme Vukovar, Vukovar je mali, ovo je baš mnogo veliko.
Šta može ovde da se desi - to bog zna. Opšti je utisak ako Rusi uđu, ovo ovde, što se tiče ruskih gubitka, može da postane novi Grozni", nagađa Vasović. Grozni je, ako netko ne zna, čečenski grad u kojem su Rusi ratovali devedesetih. Uz mnogo žrtava.
U Mariupolju uglavnom nema struje, vode ni grijanja
Prije dolaska u Kijev nekoliko je dana bio u Mariupolju, gradu blizu proruskih separatisičkih regija. Pitamo ima li informacija o stanju ondje.
"Sa ljudima koje poznajem u Mariupolju nemam kontakte već dva dana i to me jako brine. Vidim objave na fejsu, valjda kače kad imaju internet, ta ekipa koju znam svi su zajedno i svi su dobro, a gradonačelnik je rekao da imaju ranjenih i da ne mogu da ih izvuku. U gradu uglavnom nema struje, vode ni grejanja. Bile su ulične borbe juče i prekjuče, šta se trenutno dešava dole, ne znam."
Konačno, zanima nas kakav je odnos prema etničkim Rusima. Ima li ih uopće na teritoriju pod kontrolom ukrajinskih vlasti?
"Danas smo razgovarali sa etničkim Rusom, ima 62 godine, doselio se kao dete sa 12 godina. Ja imam prijatelje koji su etnički Rusi, svi se oni osećaju građanima Ukrajine, imam prijatelje koji nikad nisu pričali ukrajinski, ali se osećaju kao građani Ukrajine. Jako mnogo sveta koji nije govorio ukrajinski kao prvi jezik počeo je da se ukrajinskim koristi iz inata.
Po meni su te stvari najočitiji pokazatelj efekata rata na Ukrajinu. Gro ljudi ne želi da ima ništa sa dosadašnjim susedom, barem ljudi koje znam. Danas razgovaram s vojnicima, počinjemo na ukrajinskom,pa pređemo na ruski. Ili počnemo na ruskom, završimo na ukrajinskom. Samom Zelenskom je ruski primarni jezik.
Moj najbolji prijatelj odavde je po ocu Ukrajinac sa zapada, po majci Rus, jedna baba po majci mu je Nemica, žena mu je četvrtinom Gruzinka, četvrtinom Jevrejka, četvrtinom Tatarka i četvrtinom Ruskinja. Šta su ti ljudi? Ono što se u bivšoj Jugoslaviji zvalo jugoslavenstvo to je ovdje oličeno u tim sovetskim ljudima", tumači Vasović.