Foto: Shutterstock
U NAŠOJ kući na selu uvijek je bilo mačaka, tako da nisam imala izbora - jednostavno sam ih morala zavoljeti. Posebno su mi bili dragi mali, šašavi mačići, njihova igra, nježno mijaukanje i neiscrpna energija.
Nisu to rasne mačke, već obične, domaće, zdrave, aktivne, privržene domu i ukućanima. U društvu ovih vragolana sve životne neprilike prolazile su lakše, jer su pravi “upijači” negativne energije. Dovoljno mi je da samo pomazim male čupavce, pa da mi se lice razvuče u osmijeh. Družeći se s njima godinama, saznala sam sve o njihovim navikama i potrebama, a shvatila sam i da beskrajno uživaju u društvu čovjeka.
Od svih ljubimaca, meni je najdraži veliki Mak, lijep i pametan mačor, koji je u naš dom došetao sam. Preslatko umiljato mače bilo je izgladnjelo, pa smo ga odmah nahranili, da bi već nakon nekoliko minuta živnulo, počelo se umiljavati i presti. Poklonili smo mu samo malo pažnje, a zauzvrat smo dobili neizmjernu ljubav i privrženost.
Zahvaljujući brizi i pažnji, Mak je danas zdrav, veliki mačak, ali i umiljata mazna maca, i zato mi je prirastao srcu. Vrlo je hrabar i vrhunski je lovac na miševe, pravi ponos mačjeg roda. Iako ga nismo odgajali, Mak je uvijek znao što mačka smije, a što ne smije.
Nikada nije napravio neku štetu, ne penje se po stolu, ne krade hranu i uvijek strpljivo čeka da mu se posluži obrok. Nepogrešivo zna da procijeni trenutak da se “obrati” ukućanima.
Moj Mak je i veliki zavodnik - sve mace “padaju” na njegov šarm.