PETAR ZUANOVIĆ zbog oglasa je postao hit u zemlji te popunio svoje apartmane do kraja ljeta. Sad za Index otkriva svojih pet tajni za uspješno iznajmljivanje apartmana.
Pišen na dalmatinskom dijalektu jer se ne mogu slušat u glavi kako pričan književni, svaki pravi Dalmatinac od toga oboli na živce, posebno kad mu se brat odseli u Zagreb, dođe na litovanje u vlastitu kuću i pita mater: "Što ima za gablec?"
Ćaća odma dobije osip, mater blaži moždani, a ja upalu uva. Ali nije to jer mi mrzimo purgere ili Zagreb ili bilo što gori… Nama čak ne smeta ni kad neko oko nas tako priča, a doša je iz Zagreba... Neki dan san bija na kavi, žena iz Zagreba se toliko derala na purgerskom... Ali mi uopće nismo obadivali... Neka žena uživa... Došla je na more... Na tu famoznu vodu sa zrnon soli...
Nako se po kvartu u Zagrebu ne smi dernjat jer bi joj neko iskrenija teću ledene vode na glavu... Ali brate, kad neko moj koristi kaj, kuiš, bum, dopelal se budem… Ja se osićan ka posljednji Mohikanac... Možda je vrime da se oženin i dobijen dicu.
Nakon ovog dugog lingvističko-regionalnog uvoda prelazimo na našu temu, a to su savjeti za iznajmljivanje apartmana. Nakupija san nekakvih pet zlatnih pravila za svakoga iznajmljivača, pa krenimo redom:
1. Biti prirodan
Pod ovin ne mislin biti dlakav ispod pazuha s cigareton u desnoj ruci i toljagon za omamljivanje lovine u livoj, nego brate, budi to što jesi... Mislin, poželjno je biti pristojan, dobre volje i ažuran… Ali i ako nisi.... Turisti će te prihvatit takvog kakav jesi. Samo ako ne glumiš... Oni imaju neki senzor, neki razvijeniji dio mozga od nas što nikad ne putujemo. Odma znaju jel glumiš il' ne glumiš i ako ne glumiš, zavole te. Tipa, moj stric ih pošalje u tri pi*** materine, a njegovi turisti su oduševljeni s tin, ja slušan kako pričaju prijateljima u kafiću:
"Joj, gospon Ivan je tak divan i simpatičan, jutros nas je stero u tri pi*** materine, a prekjučer je mom Dragecu rekel, kad ga je pital gde si bude parkiral auto, da ide u k**** i on i njegov Opel i ja sad očekujen da će Dragec reći da će ga ispribijat, a Dragec ga još hvali: 'Ma da, celi je simpatičan, sam prostači da te Bog sačuva… Još mi je rekel da od**bem s purgerskim pjesmama kad sam pustil neke naše sinoć na terasi."
Ne razumin koji je njihov problem točno, jel to neka varijacija na temu Stockholmskog sindroma. I onda dođe kraj litovanja, stric cili dan brusija gajetu, smrdi po znoju ko da je upravo izaša iz rudnika, a oni se zagrle i slikaju se s njin. I onda se on prvi put u tih sedan dana nasmije i oni mu dobace da je lipo vidit osmijeh, a on kaže da je to jer oni idu kući… I turisti se ne naljute, nego umru od smija i reku da će doći i dogodine.
2. Ne lagati
Brate, ako ima 400 metara do mora, reci da ima 400 metara, a ne tu vatat krivine. Ka kad je moga dida zva Hans iz Münchena, dok nije bilo sveopće digitalizacije. Zove Hans u 4-5 popodne, ne javlja se did jer radi nešto oko kuće, a ima samo fiksni i onda Hans zove navečer ponovo... Ali did spava jer je umoran, a baba se ne smi javit bez dozvole dida. Samo se on javlja na taj telefon... Ipak je on kapo... Još baba ne smi probudit dida da telefon zvoni... Što njega briga što telefon zvoni, on spava jer je umoran... I onda Hans tako par dana naziva dok ne potrefi. I did se javi: "Molin?"
Hans: Jesan dobija apartmane Kod šjora Mate?
Did: A nego koje ćeš dobit takoti iruda kad si moj broj zva, pa neš dobit hotel u Veneciji… Ja san, reci, što oćeš, koju pi*** materinu?
Hans: Pa meni je prijatelj Jochan da broj, mi bi tili kod Vas rezervirat misec dana godišnji…" I sad dolazi do promjene totalne, did minja ton iz izuzetno nabrijanog u izuzetno gostoljubivi…
Did: Ejjjj Hans moj, moj prijatelju divni, dobri, dragi... Nema nikakvog problema. Samo mi datum reci..." I sad Hans kaže datum, did oće zapisat u kalendar, ali mu je baba dala kemijsku što ne piše... Odma ljut, baca penkalu, motira babi da će bit berba ušiju… Pita Hansa kakvo je vrime u Njemačkoj, viđa li možda Klausa Terrengartena iz Hamburga koji je bija s gliseron kod nas u apartmanima lani jer njih dva se sigurno poznaju pošto je ovaj iz Hamburga, a ovaj iz Münchena, tu nema možda - ko od Zadra do Biograda…
Još Hans kaže da je zva već deset puta, a did mu govori da un cili dan radi, da ne more sidit pokraj telefona. I sad dolazi kultno pitanje: "Koliko ima do plaže?" A did kaže da ima 100 metara iako zapravo ima 340, a to su on i did Jole izmirili Apencon nekako.
I onda Hans dođe i skuži da ništa nije ka u priči jer je did Mate opisa svoju sobu ka da ju je Mirjana Mikulec sređivala, a ono u biti više liči na odlagalište dotrajalog namještaja.
3. Ne obećavati neostvarivo
Najgore kad turistima obećate svašta, a znate i sami da nećete većinu toga ispunit… Tipa: "Je, je, provozat ću vas ja kaićon...". Pa kad bi sve provoza kaićon, skuplje bi me došlo gorivo za pentu nego struja za klime.
Ili "ima kod nas domaćega pršuta", a nismo tovili odojke... Bog te pitaj od kad... A najgori su ovi turisti što imaju rođendan dok su na godišnjem - o majko predraga...
On čin ti daje osobnu da ga upišeš na eVisitor, već mu se smiju brci jer on zna da ćeš ti vidit datum i da ne ispadneš go*no od čovika, i da ne osramotiš majku Dalmaciju, i da dobiješ tih glupih 5 zvjezdica za ocjenu, ti ćeš ga počastit ka da ti je rođeni brat.
Role moj... A još gore je kad mu unaprid obećaš da ćeš napravit proslavu rođendana jer ti je on reka da mu je rođendan 9.7., ali ti u tom trenu nisi razmišlja da je tebi plaća 10.07. i onda tri dana lunjaj po moru da se uvati štokod da ostvariš obećanje... Hej, živote robijo.
4. Ne ići kontra žene turista
Ako žena reče da je Zemlja ravna ploča, tog Hansa ili nekog drugog turista, a njezin muž reče da nije… Ma ti se odma složi sa ženon... Što tebe briga eli ravna ili okrugla, ti živiš u Dalmaciji, *ebe se tebi za geofizička pitanja, astronomiju i sve drugo...
Tebi je jedino važno da se oni vrate i dogodine ili da pošalju nekog prijatelja, a ići će i tako di žena reče. Zato se ti s njon moraš složit u nadi da će oni i dogodine kod tebe doći bar 7 dana, razumiš...
Pa ja nema s čin se nisan složija... Ali onda san ima problem, u dva apartmana dvi žene koje razmišljaju suprotno, i onda moraš pojačat muziku da ova prva ne čuje da si se ti složija i s ovon drugon.
Ako muž, taj što je doša kod tebe na litovanje, krene nešto govorit protiv žena, ti odma staješ u njiovu obranu... Tako radi moj ćaća jer je posluša ovaj fenomenalan savjet. Kad ga slušaš, pomisliš da je savjetnik za vanjska pitanja feminističkog društva, a materi je za Božić kupija kremu samo za noć i reka joj da zatvori škure ako se misli mazat s njon po danu... Eto ti. Homo balkanus.
5. Što lošije se oblačiti
Naravno, turisti znaju da se neka kinta zgrne od apartmana, sad, ako ih ima više i na dobroj poziciji... Ha, čujte… Pare su neizbježna stvar, ali nemojte turistima bosti oči s markama. Kakva markirana roba isprid turista, triba se obuć što lošije.
Možda ostave onda koji euro više i možda se vrate i dogodine. Tako ona amaterka od moje sestre dođe u majici od 200 eura javit se turistima, o moj Bože, eli moglo gore, a ja u majici Poljoapoteka AGRO SVIJET. Ćaća u nekoj TP2100 – JER TVOJE MASLINE MORAJU OSTATI ZDRAVE, a mater u majici RADOŠIĆ 2018 s bikijade. Jebote, izgledamo ko da idemo snimat Plodove zemlje, a ne dočekat turiste. Ali to je sve stvar iskustva.
Ovo su jednostavno savjeti koji će, virujen, svima biti od pomoći, posebice novopečenim i još neiskusnim iznajmljivačima.
Prave čari iznajmljivanja...
A sada stvarno, svi ljudi, odnosno ti turisti koji dolaze na ljetovanje žele otkriti nešto novo, nešto zabavno za sebe i osjećati se ugodno. Tako da je poželjno turistima otkriti neke tajne lokacije, zanimljive vidikovce, skrivene vodopade, male uvale…
Turisti su zapravo vrlo otvoreni ljudi i prihvatit će vas onakvima kakvi jeste, a sve se puno lakše da prožvakati uz čašicu vina i dvije dobre ribe na žaru. Ako radite dulji niz godina s turistima, upoznat ćete na stotine ljudi, na stotine različitih profila i obogatit ćete nekakav osobni dojam spram svijeta.
Vidjet ćete da nije dobro svugdje gdje se priča da je dobro i da nije svugdje loše gdje se priča da je loše, neke će vas priče šokirati, neke obradovati, steći ćete neke nove prijatelje. Najbolja reklama za svaku uslugu ili proizvod je dobar glas i on se uvijek daleko čuje, a onaj loš – još i dalje.
Dosta ljudi se odlučuje za privatni smještaj ne samo zbog niže cijene nego u hotelima već zbog te neke obiteljske atmosfere koju oni istinski, pravi, stari Dalmatinci nose u sebi, kojima nije stalo samo do novca već i do neke osobne ugodne na emocionalnoj razini. Jer Dalmatinci su osjećajni, topli i srdačni, ali tek kada ih dobro upoznate i kada im se svidite, nešto nevjerojatno, ta konoba, ta spiza, taj vonj mora i zvuk malih vanbrodskih motora u rano jutro…
Ta emocija kad ti ćaća plače od sriće što ga je zva Marko iz Slovenije da mu je žena rodila, a bili prije misec dana kod vas u apartmanu... Ono kad ti dica iz Zagreba, Bjelovara, Beča, Pečuha trče u zagrljaj jer te nisu vidila godinu dana...
To su neke prave čari iznajmljivanja. Sve ostalo su samo obojani papiri s par znamenki koje u dućanu morete zaminit za po kila salame, a postoji nešto što nas može nahraniti puno više, a to je ljubav drugih, donedavno nepoznatih lica... Ljubav koja se dijeli i ostaje.