RESTORAN je cili bija u crvenin, bilin i plavin bojan. Crveni, bili i plavi baluni; crvene, bile i plave trake; crvena, bila i plava zastava čipo poviše mladenaca ka da se žene zbog države, a ne zato šta je Makiju puka goldun.
Sili smo do Linde i počela je himna. Tek sam tu skopča koliko san zavidan. Jedva san sta na nogan, čuja san samo šum koji je triba bit Lijepa naša, a kako bi trepnija, uletila bi nova slika – rulja na nogan, ruka na prsin, bend, Linda, gitara, sise, harmonika, znoj, štok, viski, zastava, klavijature, mlada u bijelom, pop, guzica u minjaku, Zdravo Marijo, štikle, blagoslov, amen, sir, pršut, francuska… Sili smo. Rulja je počela jist.
Dvi ure posli bija san još pijaniji, ali kako smo cilo vrime jili, to san još uvik kopča stvari. Krle i Linda nisu se odvajali, ni na podiju ni za stolon. A Krle je bija sve pijaniji i sve razpižđeniji. Priko puta nas, sidili su neki rođaci od mlade i cilo vrime upirali Lindu i podjebavali Krlu. Na podiju bi je tip uvatija za struk ili za ruke i ne bi je pušta. Ova je bižala od njega i uvaljivala se Krli, ali tip je bija uporan za popizdit.
- Ubi ću ga, oću Gospe mi! – pizdija je Krle taman kad se pašticida pojavila na stolu.
- Molin te, sidi… Molin te, nemoj sranja radit! – skoro plačljivo je pokušavala Linda. Ja sam samo čeka, zna san šta će se dogodit.
Muzika je još svirala kad je tip, skoro pijaniji od nas, sija do Linde, uvatija je u klinč i prosuja "A lipa li si, boga ti draga!" Krle je puka, uzeja je pošadu sa stolu i uperija je prema tipu.
- Zaklat ću te, mater ti jeben, oš je ostavit na miru više!?
Izbija san mu pošadu, zagrlija ga i zalipija ga u zid. Tip je uvatija bocu za grlić i čeka.
- Makni se! – zadera san mu se.
Tip se diga od stola i krenija prema podiju, tamo mu je bila ekipa. Linda je počela plakat.
- Amo vani, ae! – govorija san Krli i vuka ga prema vratin – Linda, ti se ne miči!
- Ubi ću ga, ubi ću ga, mater mu jeben! – ponavlja je u transu.
Sili smo na zidić. Jedva je sidija. Bija je totalno zavidan i ljulja se na zidiću naprid-nazad u ritmu muzike i ponavlja "Ubi ću ga! Ubi ću ga!".
Muzika je stala, rulja je posidala i baš kad san mislija da će sranje stat, vani je izletija Maki. Tetura je.
- Koja je tebi pička materina, govno jedno nadrogirano!! – urla je na Krlu – Ti š meni na piru nož potezat, mater ti jeben!
- Maki, skuliraj se. Sve je OK. – pokušava san. Nije išlo.
- Dena, ne seri, i tebe ću zatuć, mater van jeben obojici! – Krle se samo ljulja, a onda provalija.
- Maki, odjebi, nisan ja kriv šta ti je goldun puka.
To je bija kraj. Maki ga je potega šakon, onda drugon. Uletili su u klinč. Pokušava san se ugurat između i taman kad su se tribali razdvojit, Krle ga je povuka u stranu i potega svon snagon nogon u drob. Maki se prosuja na kolina i počeja rigat pršut i francusku s okuson viskija.
- E, jebiga sad! – samo san reka, okrenija se prema vratin i čeka.
Prvi je izletija tip šta mu je Krle pritija pošadon. Onda ostatak ekipe. Bilo ih je petoro. Zaletili su se bez uvoda. Samo san osjetija udarac u arkadu, vidija zvizde i prosuja se. Sklupča san se i osjeća nečije noge kako me tuku po rebrin, po glavi, nogan… onda samo udaranje. Svugdi.
Čuja sam pucnjeve, a onda je stalo. Uspija san sist na pod i naslonit se na zid. Krle i Maki su stenjali na podu. Kroz maglu san vidija Marina kako stoji na jednoj štaki okrenut prema rulji s ganon u drugoj ruci i urla nešto.
- Šta gledate koju pičku materinu! – urla je – Ae, svi unutra! – mava je ganon i rulja se počela okrećat i ulazit unutra – Muzika, šta ste stali, bog vas jeba, nismo na sprodu! Amo, "Evo zore, evo dana."
Rulja je lagano ulazila unutra. Gledali su u Krle i mene i bacali komentare tipa "Drogaši!", "Odgoja to nema!", ali niko se nije usuđiva približit. Marina su se, otkad ga je ranilo i otkad je puka od rata, svi bojali, a i ima je gan.
Okrenija se prema meni.
- Koja je vami pička materina?! – bisnija je.
- Maki ga je prvi potega. – pokaza san na Krlu. Bija je cili krvav.
- Jebe mi se ko je koga prvi! Ae, dimite ća!
- Nismo mi krivi, pička mu materina! – pokuša je Krle ljuljajući se.
- Jebe mi se! Dimite! Bit će još sranja ako ostanete. Amo, štrafta!
Reka je to i uletija u rulju koja je sramežljivo cupkala uz Juru i Bobana i gledala u nas. Onda je zagrlija Makijevoga staroga i Makija, bacija štake i zaurla "On ne viče ajme meni, već on kliče za dom spremni!" Rulja je trenutno pala u trans i nastavila kao da se ništa nije dogodilo.
Krenuli smo prema autu. Pizdili smo obojica, ali nismo ništa govorili. Samo smo stenjali i onako razbijeni se vukli po parkiralištu. Krle je taman otključava vrata, kad se neko zadera "Dena!" Okrenija san se prema restoranu. Linda je stala na zidiću, a pet tipova je trčalo prema nami.
- Ubit ću ji! – zaurla je Krle i krenija prema njima. Uvatija san ga za ruku.
- Ulazi u auto, jeben ti Gospu! – gura san ga u unutra.
Tipovi su bili sve bliže. Uletija je unutra, upalija auto i krenija. Ovi su trčali za autom, lupali šakan po limu, ali nisu nan mogli ništa. Došli smo do izlaza s parkirališta. Okrenija san se.
- Idu za nami! – vika san.
- U čemu?
- Nova škoda.
- Mogu nan pušit! Imamo dvi iljade kubika i novi je golf. – reka je i šalta višu.
Izletija je na magistralu bez gledanja i opet šalta višu. Bilo je oko ponoć i nije bilo puno prometa.
- Daj mi bocu! – zaurla je.
Od početka pira, imali smo bocu štoka u autu. Ostalo je još pola. Otpija san skoro dec i da mu. Nageja je ka da je voda i opet šalta. Išli smo oko 120, ali se škoda još vidila u retrovizoru. Nastavija san pit, a Krle vozit ka luđak. Kroz prozor se nije vidilo ništa, samo svitla iz suprotnog smjera koja su brzo prolazila kraj nas. Ili svitla u istoj traci koje je prilazija bez žmigavca. Vidija san samo svitla kako prolaze. U jednon momentu san počeja kljucat i kužija samo bilu traku kako nestaje ispod nas.
- Nema ji više! – zadera se onako pijan – Daj bocu!
Podiga san glavu i počeja tražit bocu ispod nogu.
- Prazna je.
- Jebi je! – nastavija je tupo gledat u cestu.
Pogleda san u retrovizor.
- Nema ji više, uspori malo.
- Nema šanse! – samo se cerija – Ide golf ka lud.
Gleda san celer, nije se spušta ispod sto. Uletija u okuku na ulazu u Gradić. U daljini san skužija plavo svitlo.
- Murija!
- Brale, nema šanse da in stanen! – prozuja je kraj murjaka sa štop-palicom sa 120.
- Ajde u pičku materinu! – zadera san se.
- Ne seri, ima trave u autu i pijan san ka letva. – dera se i gazija po gasu. Priša je priko mosta i skrenija uz riku.
Pogleda san retrovizor. Plava rotirka bila je sve bliža.
- Bacaj travu! – zadera se.
Uzeja san novinu sa travon i istresa, onda pepeljaru. Murija je bila sve bliže.
- I zatvori jebeni prozor!
Vrtija san ručicu, ali se staklo nije dizalo. Provuka san glavu malo vani, onda se stresa i ponovo pogleda.
- Stani!
- Koji ti je kurac?!
- Nema vrata!
- Koji vrata, budalo?
- Nema prednjega lima ni vrata! Samo plastika ova stoji!
- Sereš!
- Boga mi!
Usporija je i da žmigavac. Murija nan je uletila isprid golfa ka u akcijskon filmu. Murjak je izletija iz auta, izvadija gan i uperija ga u Krlu.
- Pridajen se. – samo je reka.
Izvukli su nas isprid stanice. Bili smo zavezani. Vukli su nas za nadlaktice prema stanici, a onda stali na parkiralištu. Murjak je upra prston prema pauku. Na njemu je visija prednji lim od golfa.
- Čekaj, ka, sudarili smo se s paukon? – reka je Krle.
- Da ste se sudarili, bili bi mrtvi. Imate sriće šta se čovik da skroz ustranu pa vas je samo striša.
Krle je i dalje blesija u pauka, a onda se onako zavidan počeja kidat od smija.
- Šta se smiješ, koju pičku materinu?! – zadera se murjak i divljački ga gurnija prema stanici.
Dali su nan da pušemo, a onda nas uveli u neku prostoriju sa stolon i par stolica. Pet minuta posli, u sobu je uša neki stariji murjak i odveza nas. Protrljali smo zglobove i zablesili u tipa. Samo je sidija i gleda neke papire. Diga je glavu tek kad je Krle pripalija duvan.
- Momak, ne smiš pušit ovde!
- Napišite kaznu i za to! Neće se ni skužit kraj ovi drugi sranja. – bili smo pijani ka deve. On 1.9, ja 1.7.
Onda se murjak nacerija. Činija se OK. Vrata su se ponovo otvorila i u prostoriju je uša još jedan. Bija je malo stariji od nas.
- Koji je tebi kurac?! – zadera se prema Krli, a onda mu izvadija duvan iz usta i ugasija ga na podu.
Stari je samo gleda i muča. Krle je pogleda tipa, nacerija mu se, a onda izvadija novi i pripalija. Murjak mu je izgasija i toga, a onda mu zavida pleščurinu. "Sranje!", samo san promrmlja.
Krle je već nokautira lika, sidija na njemu i peglao ga šakan. Uletija sam i pokuša ga dignit s pandura, a onda samo osjetio pendrek. Najprije po rebrin, a onda po bubrizin. Stavija san ruke na glavu i opet se sklupča. Vidija san samo mrak, čuja beštimu i osjeća udarce. A onda… tišina.