POSLEDNJEG dana ovog meseca Donald Trump bi trebao da sleti u Peking, prvi put posle avantura u Venecueli i Iranu. Ako uopšte i dođe do posete, procene njenog značaja kreću se od toga da bi mogla biti istorijska do toga da će se svesti na pogađanje o energentima i carinama. Atmosfera u kojoj bi se odvijao skup dve vodeće svetske sile bila bi bitno drugačija nego ranije, pogotovo nakon savezničkog ataka na Iran.

Naime, međunarodna podrška američkom predsedniku nakon pomenutih ratnih avantura je u slobodnom padu, pa je sve teže zamisliti da će magloviti finalni obračun, nekakav sudar sa Kinom na Pacifiku, dobiti bilo kakvu ozbiljniju podršku, čak i od tradicionalnih saveznika u Evropi i svetu.

Takođe, kinesku poziciju u međunarodnim odnosima jača i miroljubivo ponašanje kojim je, pored mnogih uspešnih prepisivanja Amerike i Zapada, izabrala i uspešno primenjuje najsavršeniji američki proizvod 20. veka. Mislim, naravno, na "meku moć". Levisice, rokenrol, Koka Kolu, Marlboro, zamenili su kineski brendovi koji u kategorijama cene, kvaliteta i dizajna izvanredno komuniciraju sa publikom širom sveta.

Evropa i preokret savezništava

Što se starog kontinenta tiče, protokom vremena moglo bi se ispostaviti da će ispljuvana, omalovažavana, otpisana Evropa, koja je ostala na nogama nakon odbacivanja energetske zavisnosti od Moskve i uličarskih, siledžijskih šutiranja Vašingtona, odigrati ne glavnu, ali prelomnu ulogu u međuodnosima kvarteta SAD, Kina, EU, Rusija.

Uz sav respekt prema hrabrosti španskog premijera Sančeza, potomka španskih konkvistadora, ipak najdramatičniji veleobrt u burnim decenijskim promenama, pogotovo nakon agresije na Ukrajinu, napravila je Velika Britanija. Teško da je iko nakon Brexita, koji je samo nekoliko meseci prethodio "Prvom Trumpovom silasku", mogao tada pomisliti da će u aktuelnim svrstavanjima ostrvljani izabrati društvo onih koje su pre jedne decenije neočekivano napustili.

Onoliko koliko je Trump nakon 2022. izgubio u podršci Londona, taman toliko je Brisel dobio. Naravno da je odnos prema Rusiji ključna tačka razmimoilaženja, što se Trump više bude približavao Moskvi, srazmerno će rasti distanca prema Londonu, što znači i Briselu.

Rusija postaje marginalna

Tek će ekonomske brojke potvrditi koliko je besmislen i osuđen na propast bilo kakav plan američke politike da se nadgornjava sa Kinom na Pacifiku. Ne samo zbog snage i moći Kine, ne samo što je podrška tradicionalnih saveznika SAD u rapidnom padu, čemu svedočimo upravo ovih dana u vezi Persijskog zaliva, već i zbog basnoslovne ekonomske ispreplitanosti i međuzavisnosti Amerike, Kine i Evrope.

Do 2014. Rusija je EU, posle SAD i Kine, bila treći spoljnotrgovinski i među pet najvećih investicionih partnera. Americi je Rusija daleko nebitnija, pa se u oba merenja vrti oko dvadesetog mesta po obimu i značaju. Takođe, Kini je Rusija predstavljala sekundarnu destinaciju srednje važnosti, ne ispod osmog mesta.

Protekom vremena, februar 2022. kao početak rata dramatično menja razmenu sa Rusijom, tako da Uniji postaje od top partnera marginalna, Americi od marginalnog beznačajna, a Kini od srednje značajnog postaje jedan od najvažnijih partnera, sa rastom razmene sa 90 na preko 200 milijardi dolara u 2023., ali i blagim padom kineskih investicija zbog rata.

Priča se svodi na SAD, Kinu i Europu

Danas je Kina, za razliku od 2014., ubedljivo najveći spoljnotrgovinski partner Rusije, ali sa strukturom razmene i nivoom strateške zavisnosti ruske strane od koje Kremlj podilazi jeza. Zapadni partneri su nakon dvadeset paketa sankcija sve udaljeniji, odlučni da maksimalno diverzifikuju ranije oblike zavisnosti od ruskih energenata i drugih uticaja.

Ako Rusiju ostavimo po strani i sagledamo međurelacije SAD, EU i Kine, videćemo da je Evropljanima Amerika najveći investicioni, a Kina najveći trgovinski partner. SAD i Kina, pored strateškog rivalstva i pada razmene poslednjih godina, i dalje važe za najvažnije bilateralno ekonomsko partnerstvo na svetu, iako je Kina Americi tek četvrti partner po obimu, iza EU, Kanade i Meksika.

Treba tome dodati da Kina poseduje ogroman portfolio američkih državnih obveznica, najviše posle Japana, koje su se od 2013. prepolovile na oko 650 milijardi dolara danas.

Summa summarum: ukupna ekonomska razmena Kine, Amerike i EU doseže do 10 hiljada milijardi, oko osam između SAD i EU, dok je Kina na po oko hiljadu milijardi sa oba partnera. Iako je razmena sa Rusijom danas veća nego ikad, ipak je deset puta manja nego sa dva zapadna partnera. S druge strane, ekonomska razmena Rusije sa preostale tri sile iznosi oko 340 milijardi dolara, što je oko trideset puta manje nego u zbiru Kine, SAD i EU.

Rusija kao najveći gubitnik novog svetskog poretka

Pošto smo konstatovali da SAD neće dobiti podršku Rusije niti uvući Evropu u otvoreno neprijateljstvo sa Kinom, sasvim je jasno da se Rusija "nacrtala" kao potencijalno najveći gubitnik stvaranja novog svetskog poretka. Uz sve moguće primedbe, savezništvo SAD, Evrope i Kine protiv Rusije ima najbolju "kvotu" unutar "kvarteta".

Ne treba smetnuti s uma da Rusija ne samo da je ušla u ukrajinsku močvaru i pala Kini u krilo sve krvareći, već je dosegla nezabeleženu zavisnost od jačeg partnera, kome pri tom duguje skoro milion kvadratnih kilometara oduzete teritorije 1860. godine. Tu eru Kina zove "Stolećem sramote", kada je 1895. izgubila i Tajvan, koji je do danas ostao izvan kontrole Pekinga.

Kina je, moćnija nego ikad, u ciklusu povraćaja svojih teritorija izgubljenih u 19. veku. Svakako će u paketu pokušati da nađe rešenje i za "blokadu" kojom joj na Pacifiku prete američki saveznici, Tajvan, Južna Koreja, Japan i Filipini. Povraćaj teritorija severne Kine sa centrom u Vladivostoku ne samo da bi je relaksirao od pritiska u kineskim morima, već bi joj otvorio i značajno skratio pristup Severnom morskom putu koji, sa otopljavanjem, postaje sve atraktivniji.

Lisica više ne može čuvati kokošinjac

Za one koji podsećaju da Kina i Rusija imaju dogovor o granicama od 2004. upozorio bih da je Rusija 2014. napadom na Ukrajinu delegitimizovala svoju poziciju, jer je prekršila "Budimpeštanski memorandum" kojim je 1994. garantovala suverenitet Ukrajine. Zauzvrat, Ukrajina je predala sav svoj nuklearni arsenal Rusiji, uz potpis koji su pored Moskve stavili Vašington i London.

Da nije bilo toga, a imajući u vidu frazu da se nuklearna sila ne dira, možda do rata ne bi ni došlo. Za nauk, nadam se da ćemo u budućnosti izbegavati da lisici prepuštamo čuvanje kokošinjca. Konačno, braću Ruse treba podsetiti na čuveni naslov Fjodora Mihajloviča Dostojevskog.

Zločin i kazna.

*Stavovi izneseni u kolumnama i komentarima su osobni stavovi autora i ne odražavaju nužno stav redakcije Index.hr portala