Ilustracija: Mihaela Kristić

NEPOŠTOVANI!

Krenimo redon jer red i jest najznačajnije obilježje Hrvatske pošte.

Cijenjeni korisnici, molimo stanite u jedan red! Da su korisnici cijenjeni, red se ne bi otega ka na graničnon prijelazu Bajakovo. Od pet šaltera, rade dva. Od dvi službenice, radi jedna. To je marketinški trik jer da odma dođeš na šalter ne bi uočila širok asortiman proizvoda koji pošta nudi: autići, knjige, vaze, satovi, mobiteli... Kad bi pakete i pisma makli s polica, stali bi manistra i mliko. Za razliku od Tiska, iz kojeg ne možeš izać ako uz žvake nisi uzeo štapni mikser ili bakalar, pošta je ponudu srozala na 893753485738573487 artikala. Zašto nema vrića brašna i rezervnih dijelova za auto? Ka šta se čovik, dok čeka na kasi u samoposlugi, maši za čokoladicu, tako bi se u pošti mašio za vriću kukuruza ili branik, pogotovo ako su odma do šaltera. U koju god smjenu da dođeš, scena je ista, samo su boje kose različite. Di god da staneš, klima ti puše za vrat, a službenica pokazuje interes za posal koliko i domaćica za kvantnu fiziku. Nervira je šta ništa ne zna i ne razumi, a veseli je šta će usprkos tome dobit plaću. Tek primljena naučnica obavještava narod da k njoj dođu oni kojima tribaju markice. Ruke od smokija obriše o suknju. Iz reda se izdvaja njih troje s razglednicama. Gospođi triba markica za Sarajevo, ali naučnica zna samo cijenu markica za Hrvatsku.

- Dajte dvi Hrvatske za jednu Bosnu-predloži gospođa.

Naučnica smatra da je Bosna bez Hercegovine ka nokat bez prsta, a da se u temu razumi vidi se po tome što su joj nokti izgriženi do krvi. Nije zadovoljna omjeron cijene i kvalitete spomenutih država te se obrecne na gospođu da političke govore zadrži za sebe.

Ne čuješ prepirku između njih dvi, ali vidiš da djelatnica meće natpis da je šalter zatvoren. Usprkos tome ostaje sidit na iston mistu lupajući pečaton po kuvertama. Tako ti nije bubnjalo u ušima otkad si pijana legla na zvučnik u disku. Srčani bolesnici meću nitroglicerin pod jezik, a srca nan tuču ka jedno, u ritmu pečata.

Za drugin šalteron sidi djelatnica koja bi bila odlična čuvarica zatvora, ali kako u Makarskoj nema zatvora, radi u pošti. Kad progovori, ka da te je udrio pendrek. Vidiš da svit prid njenin šalteron saginje glavu i kupuje sve šta naredi. Najčešće brzi internet i sporu uslugu.

Taman kad si se dolibila do šaltera, dehidrirana, izgladnila i  sijedog izrasta, službenica objavi da se ekran skočenio i da sad moramo čekat  (dotad si stala u redu jer nemaš di sa sobon). Udvoje te drže dok ne dođe hitna i ne šikne ti injekciju za smirenje. Službenica meće na fejs da je crka kompjuter. To je sigurnih mijun lajkova jer kad nešto crkne banki, pošti, Fini, općini ili nekoj državnoj instituciji, narodu je drago.  Nakon injekcije čekaš uru-dvi, ćakulaš s judima i skontaš da je iza tebe rodica za koju dotad nisi ni znala.

U manjin mistima je čest slučaj da ne poznaješ najužu rodbinu jer, zbog jedne potleušice i dvi njive u drači, brat s braton ne govori, a kamoli će daljnja rodbina. Red iz pošte se spojio sa redon iz općine, riva pari čekaonica. Konobari donose kafe i energetske napitke, a familije boce vode i sendviče. Iz nečijeg tapervera mirišu tripice. Pucaju kapilari i proširuju se vene. Nisko-tlakaši padaju i dižu se ka spolni organ prosječnog srednjoškolca. Humanost uvik dođe do izražaja u kriznin situacijama, pa tako i u pošti; kad se onesvišteni tlakaš razabere (iako je pa van reda), dozvoli mu se vratit tamo odakle je zanesvista. To su  ganutljive scene, a čovik poštanska prijateljstva njeguje do kraja života. Ekran se odmrzava brzinon ledenjaka, ali do otapanja će , kažu stručnjaci, gotovo sigurno doć. Za nekih 13.000 godina. U tebi se probudi dalmatinski dišpet-čekat ćeš! Nema toga šta naš  čovik ne more izdurat kad se zainati.

Kad napokon pridaš pismo, djelatnica ga nezainteresirano itne na vagu i zainteresirano se obrati tebi:

- Imate li Evo teve? Ako nemate, kupićete!

Umirena injekcijon hladnokrvno odgovoriš: -Ne, samo šaljen pismo!
-Imate li životno osiguranje?
-Neman, samo ovo pismo...
-Otvoriću van životno, mi radimo osiguranja...
- A šaljete li pisma?

Službenica se opravdano nervira jer ti usmena kapitalistička prodaja ne predstavlja nikakvu vrijednost. Glasno primjećuje da si bezobrazna i asocijalna. Kakvoga svita ima to je da te bog sačuva, krsti se službenica. Pokušava ti pronać slabu točku: -Jeste li za Diners?
-Fala, jela san....

Prezirno te pogleda, kako i priliči osobi s ugovoron na neodređeno.
- 40 kuna.
-Otkud toliko za obično pismo?
-Zato jer šaljete u Francusku!
-Ne, šaljen u Hrvatsku!
-Meni se učinilo da piše Francuska!
-Piše Hrvatska!
 -Nečitko pišete!
-Nečitko čitate!
-Slušajte gospođo, neman ja cili dan za pripirat se s vama, pogledajte koliki je red, samo stvarate gužvu!

Kad imaš problema sa bahaton službenicon najboje je miroljubivo prominit temu i okončat prepirku. Stoga je prijateljski upitaš:- Gutate li spermu?
Službenica udre glavon u ekran.
Narod udri u vrisku:- Šta ako ekran zamrzne?
Umiruješ ih:-Neće, nije fliper!

Službenica niti šta pita niti odgovara, a sve šta je dotad obavljala traljavo sad radi srčano i žvelto. Najvažnije je da te što prije makne sa šaltera. Odlipljuje markice i stavlja nove, a ti se svako malo sitiš šta ti još triba; jedna žuta kuverta, obrasci za preporuke, markice za inozemstvo...Ne želiš bit bezobrazna i asocijalna pa zapitkuješ o asortimanu poštanskih usluga. Ima li dežurna službenica koju napaljen čovik može kresnit? Koristeći uslugu mjenjačnice zaminila bi muža poštaron na probni rok od tri miseca za jednu kunu? Zanimaju te i njihove igre na sreću, može li ti službenica reć ko bi se s tobon igra?

Na prvon šalteru naučnica smatra da gospođa razglednicu može odnit u Sarajevo i sama, tim više jer ide doma popodnevnin buson.

-To će bit 12 kuna-prikine te  šalteruša u prisluškivanju.
-Aha, a da vas pitan...

S obziron da je službenica ustala i metila natpis da je šalter zatvoren, ne preostaje ništa drugo nego uz otvoreno pismo priložit i otvorena pitanja:

-Di je nestalo 350 kuna, preporučenih za Zagreb, dana 28.12.?
-Ako nema nikoga kući, zašto poštar zatakne pismo u vrata(pa jugo kuvertu odnese na magistralu pod Setrin bus)?
-Šta se pošte tiče kome i šta šaljemo?
-Zašto službenice preodgajate u bezobrazne i zle kučke koje moraju zadržat posal po cijenu uvaljivanja  nepotrebnih gluposti klijentima?
-Zašto se još uvik zovete Hrvatska pošta kad bi van bolje odgovara naziv Kineski dućan?
 
U iščekivanju vašeg skorog stečaja
Cijenjeni korisnik