"On nama najotvorenije govori da voli dječake, da će se jednoga dana oženiti za jednog i da će posvojiti bebu. Možda će jednoga dana nadrasti te svoje želje. A možda i neće... No ja ga prihvaćam upravo takvog kakav on je, jer želim da, ako jednoga dana i usliši svoje želje, bude baš to što jest i da mu svojim prihvaćanjem omogućim da bude dovoljno svjestan sebe i nas koji ga volimo i koji ćemo ga uvijek podržavati. 
 

Neki dan je opet došao iz škole uplakan jer su ga dječaci zadirkivali. Odlučila sam da je bilo dosta toga, da moram s njim početi razgovarati o tome koliko ga mi volimo i poštujemo, ali koliko će ga okolina poštivati, na to ga tek moramo priviknuti. U jednom momentu pred očima sam vidjela scenu njega kao velikog, ali s težnjama kakve danas ima, i uplašila sam se, stvarno uplašila svih mogućih situacija u kojima bi se mogao naći. Tada sam pomislila da bi možda bilo dobro da ga ipak pokušamo odgovoriti od svih tih njegovih malih strasti, ali ne, sjetila sam i svih razloga zašto mu to jednostavno ne želimo priuštiti. 
 

Zasad još ne znam što nam budućnost nosi, ali znam jedno: molim vas, pomognite da društvo postane bolje. 

 

Moj sin je dovoljno dobar, on je predivan, bolji od društva koje ne prihvaća različitosti. Molim vas da jedan po jedan učinite naše društvo boljim".