Dnevnik gradske cure: Žene s rozim kaučem se teže udaju (i ostale moderne ideje)

Dnevnik gradske cure: Žene s rozim kaučem se teže udaju (i ostale moderne ideje)

Foto: Privatna fotografija

SRETAN utorak svima osim osobi koja je u jelovniku “međimurska gibanica” uspjela prevest “middle-earth moving cake.” Nisam izmislila, postoji.
 
 
Kakav jackpot od osobe. Kakav talent. Kakav ćarobnjak - ne može ovo bit čarobnjak s tvrdim č, ovo je ćisti ćarobnjak.
 
Ćarobnijak.
 
Ćudesni.
 
A kad smo kod ćudesnih ćarobnijaka, udala se moja frendica Ivana.
 
NAPOKON, rekli bi neki koje je jako brinulo to što je već par puta proslavila rođendan koji počinje s brojem 3 a još nije djecu izrodila.
 
Da imam kunu za svaki put kad ju je netko pitao KAKO TO?!?! da jadna još nema nikog (a tako lijepa cura), imala bi taman dovoljno kuna za stavit u kovertu prošle subote.
 
Smiješno je to da je ljudima čudno što cura nije udana IAKO je lijepa, kao da moraš imat muža ako si lijepa (logično bi onda bilo i da je čudno da imaš muža iako si ružna). 
 
A Ivana je fakat neugodno lijepa. Jedna od onih ljudi koji dobro izgledaju i na slici za osobnu, što vjerojatno znači da je mason jer samo masoni mogu izgledat dobro na dokumentima.  
 
“Sigurno nešto ne valja s njom kad još nikog nije našla.”
 
To isto vole reć za žene koje se još nisu udale a već su prešle Kristove godine.
 
Luda je pa ju nitko neće. I to vole reć.
 
Lezba.
 
Ima oženjenog frajera. 
 
Jednostavno nema sreće u ljubavi.
 
Preizbirljiva.
 
Umišljena.
 
Čudna.
 
I je čudna. 
 
Ivana je čudna osoba.
 
Za početak, čudna je jer doma ima rozi kauč. (Hvala ti što znaš da se piše “roza kauč”, domovina treba vojnike poput tebe).
 
S puflastim, rozim jastucima.
 
Ima i posteljinu na unicorne.
 
Imam i ja. Sjećam se da mi je jednom jedan bivši rekao da si moram kupit posteljinu “za odrasle” jer odrasli ljudi moraju spavat u odraslim posteljinama. To je još jedan dvostruki standard, to da je sasvim prihvatljivo prigovorit nekom da ima dječju posteljinu, a kad ti njemu prigovoriš da ima dječji penis, to se smatra bezobraznim.
 
I njoj su to rekli za rozi kauč, dobila je dobronamjerno upozorenje: “Nemoj rozi kauč Ivana, nijedan frajer ti neće htjet živjet u sobi s rozim kaučem.”
 
Ima tih nekih žena koje gledaju na stvari kroz neke čudne naočale.
 
Ja ih znam par.
 
Koje se čim uđu u vezu pretvaraju u plastelin spreman za oblikovanje po želji trenutnog vlasnika.
 
Sigurno znate barem jednu curu koja glumi da voli nogomet jer njen dečko voli nogomet pa misli da je bolje dobit lažni plus nego iskreni minus.
 
Curu koja glumi da joj Star Trek nije dosadan iako joj je dosadan, ali ga njen dečko voli pa joj je draže malo izmislit da je i njoj super jer će dobit bodove. Znam jednu koja se tako uslikala pored Dartha Vadera s dlanom složenim u vulkanski pozdrav.
 
Curu koja laže da voli pivo iako ga ne voli jer su i to bodovi.
 
Nadam se da ne moram naglasit da ne govorim ni da žene ne vole nogomet, ni da je Star Trek dosadan, ni da žene zapravo ne vole pivu - neke da, neke ne, ja pričam o ovima koje ne vole, a LAŽU da vole jer skupljaju bodove protiv prekida i odgođene udaje.
 
Svi znaju jednu takvu curu.
 
Curu koja neće kupit rozi kauč i koja će izbacit posteljinu na unicorne jer “neće ti nijedan muškarac htjet doć.”
 
Curu koja neće prigovarat iako ima prigovor jer “ne želim ispast naporna cura.”
 
Curu koja će prihvatit mrvice s poda iako zapravo želi cijelu tortu, ali boji se tražit što želi jer možda nije zaslužila.
 
Curu koja će prihvatit frajera koji ju ignorira jer je bolje imati nekog tko te ignorira neko nikog.
 
Curu koja će opet i opet i opet panično brijat noge u zadnji čas jer ju je frajer u kojeg je zaljubljena  u zadnji čas pozvao na “film” kod njega, “dođi oko deset, otiđi nakon ejakulacije” - jer misli da će se on kad-tad zaljubit, samo da skuži da je ona baš super.
 
Curu koja će si svaki “ne stignem, imam posla” uvijek objasnit kao da on ne stigne jer ima posla, iako je svima ostalima jasno da samo ne želi.
 
Curu koja će “nisam spreman za curu ali možemo se vaginalno družit” prevest kao “jednom kad bude spreman, ja ću mu bit cura, samo trebam bit u blizini”, iako je to prijevod lošiji čak i od middle-earth moving cake.
 
Curu koja će se udat jer “dugo smo već skupa a i u tim smo godinama, ok se slažemo pa eto” iako se s dečkom samo tolerira. 
 
Curu koja će putem, malo po malo, križat sve svoje ideje, želje i pozdrave o ljubavi i ponekad popis svest na “bilo tko, moža samo neka ima zube.”
 
Curu koja će radije zbog par ekstra bodova provest život na sivom kauču iako je htjela rozi, ali što ako se zbog rozog nikad ne “spasi od samoće”?
 
A moja Ivana?
 
Ivanu boli kurac.
 
Ispričavam se na psovki, kažu da se i zbog njih izlažeš opasnosti odbijanja potencijalnog ženika, ali “Ivanu boli briga” nije dovoljno snažno.
 
Nikog ne “boli briga.”
 
“Kim Kardashian ima novu frizuru” - znaš da kad vidiš ovaj naslov nećeš reć da te boli briga jer te briga zadnji put bolila u osnovnoj školi. Nakon petog razreda te najčešće boli kurac.
 
E pa Ivanu boli kurac.
 
Rozi kauč je samo početak.
 
Ivana je uvijek overdressed.
 
Uvijek. 
 
Ne zato što se doma satima trudi, nego zato što joj slaganje kombinacija koje izgledaju kao Beyonce dolaze prirodnije nego meni žvakat žvaku.
 
Ja se moram prisilit da stavim narukvicu i često izgledam kao asistent drvosječe jer mi to ne dolazi prirodno, Ivana izgleda kao asos točka com čak i kad ide na poštu.
 
Ima komplete koje je dizajnirala Rita Ora u kojima izgleda bolje od Rite Ore.
 
Adidaske u svim bojama i materijalma, čak ima jedne sa psećim kostima umjesto žniranaca.
 
Ne šminka se jer joj ne treba, ali kosa joj je uvijek posložena kao reklama za Claudiu Schiffer.
 
Izgleda kao modna revija, a kad ju ljudi vide, misle svašta.
 
“Gle OVU” - je jedna od najčešćih reakcija.
 
“Sigurno se satima sređivala, sigurno je plitka” - često žene i muškarci to vole napomenut jer im često smeta ako je netko sređen onda kad oni nisu. Ivani treba 12 minuta da si kosu iz metle napravi u vilu (kao fairy, ne anvil), mjerila sam kad smo bile skupa u Americi, ali to je sasvim nebitno u ovom kontekstu.
 
“Sigurno je glupa” - nebrojeno puta sam vidjela kako joj se i žene i muškarci obraćaju s visoka ili s podsmjehom kad im kaže gdje radi, jer su si oni izračunali da je sigurno posao dobila jer je prepička.
 
A dobila ga je jer je prepička koja se sama naučila kodirati jer joj je jednom zatrebalo. 
 
Ja se iznerviram kad joj se obraćaju kao da je glupa samo zato što je lijepa. I kad misle da je plitka jer je sređena.
 
Ali Ivana se ne iznervira.
 
Ivanu samo boli kurac.
 
Zna da voli bit Beyonce i svejedno joj je ako netko zato misli da je glupa.
 
Zna da voli lijepe frizure i apsolutno joj je svejedno ako će netko mislit da se predugo sređivala.
 
Zna da neki frajeri neće dobro reagirat na rozi kauč i boli ju kurac jer ona dobro reagira na njega.
 
Ivanu boli kurac i kad joj viču da će se udebljat jer svaki dan strga veliku čokoladu s napolitankama.
 
Samo kaže yolo i zagrize.
 
Znam toliko žena koje se odriču čokolade ne zbog zdravlja, nego iz straha da se ne udebljaju i budu ostavljene.
 
Ivana prvo voli sebe i čokoladu, a onda sve ostale.
 
Zato su sa svakom ekstra godinom u kojoj se još jadna nije udala dodavali razloge zbog kojih joj “ne ide.”
 
Zbog kojih “nije ni čudo da je sama.”
 
“Neće nikad nać dečka jer je pre.”
 
Presređena.
 
Presvjesna onoga što želi.
 
Preglasna s onim što ne želi.
 
Prenabrijana na čokoladu.
 
Preodređena.
 
S premalim interesom za skupljanje bodova.
 
Prerozim kaučem.  
 
PreBeyonce.
 
“Zato je sama” - gunđali su plastelini, “zato nikog ne može nać.”  
 
Udali smo ju u subotu. 
 
Ne zato jer se prilagodila i postala manje “čudna.”
 
Manje roza jer frajeri to ne vole.
 
Manje pomahnitala kad u klubu počne svirat Justin Bieber, a znam cure koje glume da više ne vole Biebera jer njihov trenutni dečko voli Nicka Cavea pa se skrivaju.
 
Manje zahtjevna oko stvari koje su joj važne.
 
“Moraš malo popustit ako se želiš udat.”
 
Nije popustila jer se nikad nije htjela “spasit od samoće.”
 
Udali smo ju u subotu za frajera koji se ponaša kao da je osvojio Eurojackpot.
 
Ne za frajera koji ju je zavlačio i bio nespreman za vezu.
 
Ne za nekog čije je poruke morala dešifrirat na kavi s frendicama.
 
Ne za nekog tko je imao previše posla da bi ju vidio.
 
Ne za lika kod kojeg je skupljala bodove i držala si fige da mu se svidi.
 
Ne za muškarca zbog kojeg bi počela glumit da ne voli svoj rozi kauč.
 
Udala se za čovjeka koji ju tretira kao Beyonce, ali ne onu Jay-Z me prevario Beyonce, nego kul Beyonce.
 
Lice mu je u šljokicama svaki put kad ju pogleda.
 
Vidiš da samo čeka da ga netko uštipne i kaže: “Ajde, moraš se probudit i ić u školu” - jer zapravo sve ovo sanja.
 
Vidiš da misli da ju ne zaslužuje.
 
Vidiš da će prema njoj bit najboljji na svijetu.
 
Čudna, presređena Ivana je ovakvog frajera zaslužila baš zato što ju je aktivno bolio kurac i jer nije skupljala bodove.
 
Nije se udala za njega jer ga je napokon pronašla, nego zato što ga nije ni tražila. Napisala biH “tražila je sebe”, ali moja frendica Saša će me se odreć jer to fakat zvuči kao rigotina.
 
Ali je.
 
Ivanu nisu doma učili da pronađe muža nego da prvo pronađe sebe i zapiše si na papirić što želi za sebe.
 
Nisu ju naučili da bude nečija, nego netko.
 
Da prvo voli sebe i čokoladu, a onda sve ostale.
 
Mnogima je zato bila pre.
 
“Mnogi te neće htjet zato” - istina, mnogi neće.
 
Ali Ivanu boli kurac za “mnoge.”
 
Ivana je skupljala bodove samo kod sebe.
 
Rozi kauč, jer želim.
 
Frajer koji se prema meni ponaša kao da sam Beyonce, jer želim.
 
Frajer kojeg ja ne moram zaslužit izmišljenim bodovima, frajer koji će htjet zaslužit MENE.
 
Zvuči sasvim razumno, ali puno žena zaboravi na razum u utrci do bijele haljine.
 
Ivana se do haljine došetala kad je njoj odgovaralo.
 
Izgledala je kao lebdeći šlag dok je sa savršenom frizurom (koju je složila sama) plesala prvi ples na pjesmu “Perfect” od Eda Sheerana.
 
Dok je Ed pjevao “I don’t deserve this”, njenom mužu je iz lica curila sreća.
 
Vidjelo se da stvarno vjeruje da nema šanse da ju je zaslužio.
 
A zaslužio ju je baš zato što misli da nije.
 
I svaki dan će ju tretirat kao Beyonce.
 
Na tome bi trebala inzistirat svaka žena, ali neke putem odustanu od Beyonce.
 
Snize standarde i odreknu se stvari koje su im važne, da ne bi “predugo” ostale same.
 
Ne trebam bit Beyonce.
 
Može i Kelly Rowland.
 
Može i Michelle.
 
Može i ona LaToya koja je bila u prvoj postavi i koje se nitko ne sjeća, “važno je da imam nekog.”
 
Ivana nije htjela “nekog” i nije se ispričavala zbog sebe samo zato da bi ga lakše pronašla.
 
Ivana je htjela nekog tko zaslužuje nju kakvu i sama voli, ne prilagođenu verziju.
 
A takvog nekog možeš pronać samo kad ne prihvaćaš ništa manje od Beyonce.
 
I dobila je točno to - frajera koji ju gleda kao da je upravo osvojio Eurojackpot.
 
To se jedino isplati.
 
Sve ostalo je potpuno potraćen gulaš u ponoć.
 
Psssst! Ostale Andreine kolumne pročitajte OVDJE!
Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?
Učitavanje komentara