PRIČA o tome kako je Jusuf Nurkić počeo igrati košarku nije nepoznata. Ta se legenda već godinama prepričava među fanovima, ali jedan američki novinar tek ju je nedavno čuo i fasciniran njome objavio ju je ovih dana dodavši da se radi o jednoj od najčudesnijih priča koje je ikad čuo u životu. Pa smo je mi odlučili ponovno prepričati.

Ona ide nekako ovako.

Otac ponajboljeg košarkaša Portlanda, Hariz Nurkić, bio je policajac u Tuzli. Mrcina od 213 centimetara i više od 200 kilograma. Košarkaški menadžer Enes Trnovčević jednog je dana pročitao članak u novinama o stanovitom tuzlanskom policajcu Harizu Nurkiću.

''Bosanski policajac Hariz Nurkić u tučnjavi je sam prebio 14 ljudi'', stajalo je u tekstu. Trnovčević je odmah sljedećeg dana krenuo u Tuzlu i susreo se s Harizom Nurkićem. Prva stvar koju ga je pitao bila je: ''Imate li sina?''

Jusuf Nurkić tada je bio 14-godišnji dječak i nikad nije trenirao košarku. Enes Trnovčević ga je odveo u Sloveniju i pružio mu priliku u Pivovarni Laško. Mladi Jusuf je tu priliku iskoristio.

Jusuf je kasnije potvrdio tu priču, jedino nije siguran u onaj dio da mu je otac pretukao 14 ljudi, ali kaže da vjeruje kako je to Hariz mogao napraviti. 

"Pogledao me, a ja sam tada bio normalne visine, ništa spektakularno. On je tada rekao: Taj klinac će igrati u NBA. Svi smo se samo nasmijali jer je to bilo ludo."

Jusuf Nurkić nikad do tada nije igrao košarku. Nije znao ništa o pravilima, nije znao šutirati. Nije znao baš ništa. Međutim, bio je uporan i znatiželjan. Dobio je vrhunskog trenera koji ga je naučio osnove, a sve ostalo je povijest.

Još jedna zanimljiva priča veže se za Jusufa i oca mu Hariza. Ona datira iz kolovoza 1994., kad je u ratnom vihoru u BiH u jednoj bolnici prije vremena rođena beba teška više od pet kilograma.

Doktori su zakazali hitan konzilij, bolnicom se brzo proširila vijest, gotovo svi su ostali u čudu. Nikome nije bilo jasno kako je nešto takvo moguće, posebno u vremenima kad su ljudi jedva preživljavali.

A kada se u hodniku pojavio sretan bebin otac, šef konzilija je samo odmahnuo rukom, promrmljavši doktorima: ''Ništa, otac mu je kao Tarzan, vratite se svojim poslovima.''