NI DESETAK dana nakon što je Orban "očetkan" na parlamentarnim izborima u Mađarskoj i na samo par meseci do pune decenije od Brexita, ne bi bilo loše izmeriti kakvo-takvo prolazno vreme i presek stanja unutar ovog bizarnog međunarodnog pokreta. Demontiranje liberalne demokratije, sa autokratskim i dinastičkim snohvaticama njegovih vođa u pozadini, predstavlja jedini potpuno jasan proces koji krasi obe njegove suverenističke sekcije. Tu mislim i na onu okupljenu oko Rusije i Kine pod šifrom BRICS, kao i na onu formiranu oko SAD, ili preciznije Donalda Trumpa, kojoj je dao ime Odbor za mir, istovremeno menjajući ime Ministarstva odbrane u Ministarstvo rata.

Šokantni Brexit iz juna 2016. se sa ove vremenske distance zaista može smatrati prvom erupcijom suverenizma na planetarnom nivou i uvodom u prvu predsedničku pobedu Donalda Trumpa, nekoliko meseci kasnije.

Kako je krenuo suverenistički cunami

Sećam se da ni u 22:30 na dan britanskog referenduma dopisnica RTS iz Londona, inače seriozna i pouzdana novinarka, nije mogla da "namiriše sumpor", ležerno tvrdeći kako Britanija izvesno ostaje u EU. Erupcija nas je zatekla razgaćene i krmeljive oko 02:30 kada je stigao prvi suverenistički cunami na čijem vrhu se video narandžasti čuperak novog poglavice.

To je, takođe, bio i trenutak kada je višedecenijski antiglobalistički pokret žrtava eskalacije neoliberalnog kapitalizma, pokret koji je po svojoj definiciji levo-radikalni, metastazirao u najmorbidniji desničarski ideološki galimatijas, gde je ispod mrtvačke lobanje i kostiju potpisana M.A.G.A.

Radi se o toksičnom destilatu koji se u osnovi sastoji od lumpen-proletera i teoretičara zavere, savremenih Vizigota i belih protestanata cionističke provenijencije, sve do preplašenih, već etabliranih imigranata kojima je zaprećeno da će im njihovi zemljaci, novi imigranti, uzeti posao.

Dekada suverenizma: Obećanja i stvarnost

Danas je sasvim izvesno da su dve najcelivanije ikone lažnog, fol suverenizma, Donald Trump i Vladimir Putin, izvorno inspirisani kvazi-filozofskim trešom Stiva Benona i Aleksandra Dugina, u nekoliko godina okrenuli svet naopačke i doveli ga na rub globalnog sukoba.

Sve što se po nekakvoj inerciji učitavalo i podrazumevalo pod pojmom suverenizma u praksi bi se izvrnulo u apsolutnu suprotnost. Učitavanje i podrazumevanje je, da li slučajno, posledica činjenice da u medijima nismo imali priliku prisustvovati ozbiljnoj i temeljnoj raspravi o tome šta podrazumeva taj famozni pojam u novoj verziji. Verovatno bi takve rasprave "na keca" učinile jasnim dimenzije prevare i lako strgnule kulisu koja sakriva crimen.

Umesto obećanog okretanja sebi, Amerika na prvom mestu, Trump je, pogotovo u drugom mandatu, osim finansijskog kažnjavanja neistomišljenika u SAD, devedeset procenata svoje politike proširio na međunarodne akcije.

Novac od uskraćivanja finansiranja međunarodnim organizacijama, ukidanja međunarodne pomoći, kao i donacija američkim univerzitetima nije preusmeren u društveno-ekonomski razvoj i reindustrijalizaciju, koje skoro i da nema, već je poslužio da se manje poreskih novaca uzima od frendova sa golfa u Majamiju.

Takođe, umesto očekivanog multipolarnog poretka dobili smo svet unipolarniji nego ikad, a umesto "svetskog policajca" nešto nalik na "svetskog šerifa". Umesto mira i nove ravnoteže, eto ratova i neoimperijalističkih akcija i aspiracija prema Ukrajini, Venecueli, Iranu, Siriji, Kanadi, Grenlandu, Panami, Kubi. U ovome leži i odgovor na krucijalno pitanje perjanicama pokreta: da li se poštovanje suverenosti i suvereniteta odnosi samo na vas ili ga Moskva i Vašington priznaju i drugima?

Krivulja pada i međunarodni raspad savezništava

Ako bismo pokušali da ustanovimo kako funkcioniše krivulja trendova decenijskog trumputinoidnog suverenizma, čini se da je 20. januar prošle godine, kao početak drugog mandata američkog predsednika, sam pik krivulje. Sve čemu svedočimo nakon toga, u poslednjih petnaest meseci, predstavlja laki sunovrat, kako na nacionalnom tako i na globalnom planu.

Nakon pomenutog datuma retko koji suverenistički kandidat je pobedio na izborima, a neki su doživeli i fijasko, kao što je slučaj sa Trumpovim kandidatom na izborima za parlament države Teksas. Bilo je još poraza Trumpovih fanova, ali ovaj u tvrđavi republikanaca je svakako najbolniji i najdrastičniji, do Orbanovog.

S druge strane, suverenistički projekat kao pokušaj uspostavljanja novog svetskog poretka za nešto više od četiri godine uništio je evropska savezništva Moskve i Vašingtona, negovana u ratu i miru tokom celog 20. veka, bez obzira na ideološka rivalstva. Raspad partnerstava koji je započeo agresijom na Ukrajinu sada ulazi u još kritičniju fazu nakon što su saveznici ignorisali, a sve više njih i osudili, SAD zbog napada na Iran.

Za razliku od Amerike, Rusija je ipak osnažila oduvek kritične odnose sa Kinom, dok je Trump doveo u pitanje ne samo NATO saveznike već i one na Bliskom Istoku i Pacifiku. Kolateralno stradanje američkih saveznika u Zalivu od strane Irana samo je podsetilo sve ostale da su, za razliku od SAD koje su na daleko bezbednijoj udaljenosti, svi ostali na puškomet Rusima i potencijalno Kinezima.

Da li ovo nezapamćeno rastakanje može dovesti do novih, do sada nezamislivih međunarodnih koalicija, ili će se stvari smiriti Trumpovim padom? Iz ove vizure ne bi me začudilo da se u perspektivi SAD, Rusija i Izrael, koje sve više liče na svoje negdašnje krvnike, Nemačku, Japan i Italiju, nađu u nekoj vrsti međunarodne izolacije ili bar strateškog distanciranja dojučerašnjih saveznika.

Oni bi mogli da potraže nove saveze na drugim kontinentima, pre svega sa Indijom i Kinom, kojoj je Zapad posle Moskve gurnuo u naručje i Teheran. Peking je, kao nikada do sada, što bi rekli "ni kriv ni dužan", stekao stratešku poziciju iz koje može bitno da utiče na dramatične međunarodne procese, a da u njima direktno ne učestvuje.

Đe ćeš ljepše!

Beograd ispod kamena

Dvadeseti januar prošle godine i za suverenistički Beograd predstavlja oštru razdelnicu. Do tada je slavodobitno plesao na međunarodnoj pozornici da bi nakon toga, po rečima i samog Aleksandra Vučića, izabrao bezbedniju poziciju posmatrajući svet iz vizure "ispod kamena".

Strastveno decenijsko vezivanje za Putina i Trumpa na vrhuncima suverenističke rapsodije "okamenilo" se nakon hladnog i ignorantskog stava Moskve u vezi prodaje naftne industrije, kao i sve eksplicitnijeg negodovanja Brisela koje "miriše" na uvođenje finansijskih sankcija.

Nakon debakla najboljeg frenda Orbana, što može voditi do razjašnjavanja niza misterioznih transakcija uključujući i prodaju NIS mađarskom MOL-u, može se zaključiti da je srbijanski režim u najtežoj međunarodnoj poziciji od 2012. godine. Sve je izvesnije da će se Aca i Viktor uskoro zajedno otići na pecanje. Na Tiszi.

*Stavovi izneseni u kolumnama i komentarima su osobni stavovi autora i ne odražavaju nužno stav redakcije Index.hr portala