BRILJANTNA pobeda Studentske liste na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji predstavlja spektakularno, pobedničko finale jednog pokreta i procesa koji će za mesec dana napuniti trideset godina. Ne zaboravimo da su te 1996. i 2000. studenti pomogli političkim strankama opozicije da anuliraju ili spreče pokušaj krađe Miloševićevog režima, prvo na lokalnim, a potom i na predsedničkim izborima u Srbiji.

Ovoga puta nisu bili podrška jalovoj opoziciji, već su preuzeli potpunu odgovornost u svoje ruke i perfektnom umreženošću i organizovanošću sprečili da do krađe izbora, koja bi bila presudna za ishod, uopšte i dođe! Mnogi smatraju da razlog izbornih pobeda Miloševića i Vučića upravo leži u činjenici da srbijanska opozicija nije uspela niti je umela da spreči izborne krađe.

Galerija

Takođe, ova studentska generacija nije ponovila grešku svojih sjajnih prethodnika iz pokreta Otpor koji su 2000., nakon dvogodišnje borbe, presudno uticali na pad Miloševićevog režima, ali su dobrovoljno izostali sa izbornih listi zadržavajući ulogu navodnog društvenog arbitra i u odnosu na novu vlast. Na taj način su Đinđića i retke građanske lidere ostavili izolovane u okruženju daleko brojnijih konzervativaca spremnijih na rehabilitaciju Draže Mihailovića nego na radikalne društvene reforme, lustraciju i diskontinuitet sa prethodnom vlašću.

Nasleđe Otpora i strategija nenasilnog otpora

Ipak, ono što je oduvek fasciniralo u vezi sa srbijanskim studentskim pokretom jeste njegova beskrajna kreativnost i ingenioznost koje prožimaju ukupnu strategiju nenasilnog otpora, koju nam je u liku Srđe Popovića Otpor ostavio u nasleđe. Njegov CANVAS se s pravom smatra organizacijom koja je najviše uticala na stil borbe mladih u Narandžastim revolucijama, kako u postsovjetskim republikama tako i tokom Arapskog proleća.

Danas je jasno da je aktuelni Studentski protest upravo tu baštinu učinio superiornom dodajući joj nove, nesvakidašnje elemente i moderne komunikacione alate koji su protivnika zbunili i izludeli dovodeći do potpunog očaja režimske čelnike i analitičare, te njihove pogane medije. Cika i vriska Vučićevih medijskih kerova koje su otuda dopirale u poslednje dve godine zvučale su kao onaj "...besni, beznadežni i krvavi lavež u hladnoj seoskoj noći..." koji je Krleža stihovao u polemičkom remek-delu "Moj obračun sa njima".

Vučićev poraz i "Mažino linija"

Strateški posmatrano, pak, prva asocijacija na monumentalne razmere Vučićeve nesnađenosti i odsustvo bilo kakvog adekvatnog odgovora na akcije studenata i pobunjenih građana, bila mi je Linija Mažino iz 1940. Podsećanja radi, to je ona dugačka, ogromna linija utvrđenja koju je Francuska podigla prema Nemačkoj očekujući frontalni napad sa te strane, da bi je Nemci elegantno zaobišli pretvarajući je u neupotrebljivo betonsko groblje. Baš kao što su Ukrajinci masovnim uvođenjem dronova u borbu protiv Rusa pretvorili njihove tenkove u gomile železa koje su sačuvale upotrebnu vrednost samo kao sirovina za pretapanje u visokim pećima.

Tako je Vučić samo izglancao i doterao svoj Mažino očekujući na drugoj strani poznate njuške Đilasa i njegove lenje i frustrirane ekipe koje će, kao toliko puta do sada, sa lakoćom hendlovati, pokrasti i konzervirati u nekom mračnom ćošku, do sledećih izbora. Kad ono...?

Anonimnost i kolektivizam

Na drugoj strani ga je sačekala anonimnost i kolektivizam (tom nasleđu Otpora svakako treba dodati teze iz manifesta slovenačkog Laibacha), neverovatna fizička i digitalna mobilnost, veština referendumskog kanalisanja biračkog tela, medijska dominacija... Iako skoro uopšte nisu nastupali u klasičnim elektronskim medijima, svuda se pričalo samo o njima!? Bilo je već kasno kada je jedan iskusni marketinški stručnjak na nekom od njihovih medija zavapio i upozorio režim na staro pravilo da je i negativna reklama takođe reklama i da prestanu da pričaju o studentima.

Kada je Aca Srbin posle četrnaest godina konačno pozvao nekog suparnika na duel, doktor Srdanović mu je odgovorio da se kasno setio i da sa njim može da razgovara samo u svojstvu lekara.

Pomirenje i društvena katarza

Međugeneracijsko i međunacionalno pomirenje koje su studenti inicirali i suprotstavili podelama u društvu koje je Vučić doveo do krajnjih konsekvenci igrajući na kartu mržnje, svekolike ugroženosti od komšija, dubokih država i svetskih centara moći, dovelo je do nezapamćene društvene katarze.

Pisao sam na Indexu aprila prošle godine da posle velikog okupljanja u Novom Pazaru više ništa neće biti isto. Vraćajući se za Srbiju tog 13. aprila, osećao sam se kao hadžija. Neko ide u Jerusalim na Hristov grob, neko u Meku i Medinu, neko Gospi u Međugorje i Lurd, a mi, eto, u Novi Pazar. Baš u rečenici studenta iz Novog Pazara, Bošnjaka, tokom pešačenja prema Kragujevcu u proleće 2025., kako se prvi put u životu oseća kao neko ko pripada ovoj zemlji, sadržan je sav smisao i značaj studentske borbe i pobede na izborima.

Posleizborna atmosfera

Ovu kolumnu pišem iz interregnuma, ni 48 sati nakon izbora, u atmosferi nepreuzimanja odgovornosti od strane poraženih, nastavka drskog i bezobraznog vređanja pobednika, kao da se ništa nije dogodilo. Njihovo divljenje Vučiću zbog toga što je priznao više nego očigledan poraz na više od pola miliona glasova razlike u korist svog protivnika, koliko je besmisleno i bljutavo toliko govori o patologiji u kojoj smo živeli, gde se i najnormalniji postupak proglašava herojstvom. Upravo to odsustvo bilo kakve građanske ili hrišćanske odgovornosti Vučićevih Kerbera, na čelu sa onim Vučićevič iz Informera što je "konju glavu ukrao", u ovom međuprostoru dodatno podiže nivo besa i spremnosti građana da uzmu pravdu u svoje ruke. Tokom dana će novinarska udruženja i mnoge strukovne NVO podneti zahtev regulatornom telu da se program Informer TV obustavi.

Za to vreme Vučić je okupio vodeću ćacad da u krdu zapevaju i zaleče strah, dok javnost čeka kojim će postupcima Studentska lista ispuniti ovu neprijatnu prazninu.

Počelo je

Srbija je već od ponedeljka zakoračila u izbornu kampanju za predsedničke izbore iako oni još uvek nisu raspisani, ali je jasno da po zakonu moraju biti održani do kraja godine. Videćemo kojom će brzinom izborni proces od 25. oktobra biti okončan i da li će biti vremena da se raspišu i opšti lokalni izbori koji bi se održali u istom danu kada i predsednički. Imajući u vidu da Vučić u svojim rukama drži sve opštine i gradove osim niške gradske opštine Medijana, bez verifikacije ogromnih promena u biračkom telu i na lokalnom nivou, društvo može da potone u dalje podele i sukobe.

Poslednji pogled na ekran telefona: mediji javljaju kako su novinarska udruženja (verovatno u vezi sa zabranom Informera, op.a.) pozvala regulatorno telo da hitno održi vanrednu sednicu; glumci Ateljea 212 pozvali su Ljubišu Ristića da podnese ostavku na funkciju upravnika; studenti su pozvali poslaničke kandidate da ne daju izjave medijima koji su ih nazivali ustašama i teroristima...

Izgleda da je počelo.

*Stavovi izneseni u kolumnama i komentarima su osobni stavovi autora i ne odražavaju nužno stav redakcije Index.hr portala