Pušiona: Ljubav nema granica

KAD SE čovjek probudi na Valentinovo, prvo što napravi je da pogleda vijesti na netu ili pročita novine.

Tamo vidi vijest o tipu koji je pretukao jednomjesečnu bebu, vijest o tipu koji je mučio i ubio drugog tipa, a naleti i na kolumnu bravarsko-seksualnog eksperta don Kustića koji objašnjava kako homoseksualna ljubav nije prirodna kao što nije prirodno da čovjek pokuša otključati bravu bravom. Za to mu, tvrdi don Živko, treba ključ.

Sve te predivne vijesti i još predivniji komentari, naravno, okruženi su hrpom srčeka u raznim bojama, dezenima i veličinama. Ipak je Valentinovo, jebiga.

Onda sam zabuljio kroz prozor, a tamo je osim Valentinova, bilo i sunce pa sam spičio na Jarun. Kažu da će u utorak opet zahladiti pa da se malo osunčam prije toga.

I tako, zapalio, i s frendom se instalirao na Jarunu. Pravi ljetni dan. A to me, naravno, podsjetilo na jedno od prošlih ljeta i jednu jako zanimljivu ljubavno seksualnu zgodu jednog jako zanimljivog kapa od makinje koja potpuno ruši don Živkovu teoriju o bravama i ključevima.

Dok je sunce lagano tonulo u more i bojalo ga bakrenim nijansama a galebi se karali, Tonći se ručnikom brisao oko jaja.

- Ala, prika, šta bi jon radija? – rekao je gledajući Čehinju u pink-blonde izdanju koja je upravo izlazila iz vode
- Staro! – rekao je Marin i dodao mu đoju.
- Daj, nemoj srat! Jebeš me ako ima više od 25.
- Pa staro, govorin ti.
- A ti ka, ne jebeš ništa šta je izašlo iz kolica?
- Tajland, stari, Tajland je zakon! – uzdahnuo je Marin.
- Znan, boga ti, bija san tamo nema po godine. Ne moš jebat ništa priko dvaest i pet, ni da oćeš.
- Jebate, uša san bija u tu javnu kuću i odma ji se
deset posložilo. Nijednon priko osamnest, taman propupale. I, izabra jednu i, ono, pukli se, a ova da će me doma odvest, da jon dođen na ručak u matere.
- Čuja san za to. Puni tretman, čoviče. Ja san svojon obeća nove rabatinke kad se drugi put iskrcan tamo.
- Ti, ono, na kemiji navigaš?
- Je. Dobra je lova, ali ne smiš se zajebavat. Nije ka na običnomu tankeru – ono, svi se zajebaju, puše i jebe in se. Čoviče, iman doping-test svako dvi sedmice ka da san Ben Đonson, u pizdu materinu. Jebate, po dvaest dana ne vidiš kopna, a ne smiš đoju zapalit. Da popizdiš!
- Zajebano, stari!

Sunce je već duboko uronulo u more bojajući ga još brončanijim nijansama, galebovi su se i dalje karali a Čehinja je, sad već odjevena, s torbom na ramenu prolazila ispred štekata u kojem su Tonći i Marin, onako napušeni, pili već treće pivo dok im je ljetni povjetarac lagano hladio jaja.

- Amsterdam, stari, Amsterdam je zakon! – ponavljao je Marin još otkako je povukao prvi dim.
- Je za drogirat se, ali za jebat, nije Tajlandu ni do kolina.
- Dobro govoriš. – potvrđivao je Marin.
- Triba pazit u pizdu materinu.
- Šta pazit?
- Da vidiš šta mi se kapi od makinje dogodilo tamo.
- Šta?
- Vozili smo bili iz Amerike, a to traje u tri pizde materine. Svi ludi došli u Nizozemsku. A čoviku taman počinja dopust. Ono, triba se iskrcat tu pa avijonon doma. I, normalno, nema doping-testa misec dana i čovik drito s broda u šoping. Počeja se gazit u tri popodne.
- Šta, sam?
- Ma kurac sam, samo mi nismo smili pušit pa smo samo pili. A cilo vrime kurba jedna za nami. Prikačila se ka kajić za spašavanje.
- I?
- Ovi oko deset nije zna di je. Ono, skroz se ubija, šta od trave šta od pive. Znaš, boga ti, kakva je trava tamo.
- E.
- I uvatija tu kurbu i amo. Mislin, drpali su se cilo popodne, ali mu je tek oko deset valjda došlo do mozga da bi je moga i potegnit.
- Dobro, Gospe ti, oš mi reć više šta je bilo?

Tekst se nastavlja ispod oglasa
- Čekaj, boga ti! I, ka, ušli u neki park i ova mu najprije počela pušit. Znaš šta, stari, najbolje pušenje u životu! Ma ka da je znala svaku onu pravu točku di triba liznit i uprit malo jače. A zube, govori čovik, da nije ni osjetija.
- A to jon je posa, jebiga.
- I napalija se i, ono, oće je jebat, a ova se okrenila i ne da nego na stražnji ulaz. Razumiš, naslonila se na neku ogradu, okrenila mu se i upri.
- E, i?
- I, ništa, ovi razvaljen, boga ti, isti mu kurac. Uvalija ga i deri, brale. I dere lola pa je krenija vatat rukan od naprid. A sise, tvrde ka dva baluna. Onako, rukometna. I krenija rukon niže, a doli stari, mrcina od cirka dvaest centi, stoji drito ka jarbol, bog te jeba.
- Sereš!
- Gospe mi! Čovik potega transvestita.
- I je li mu pa kad je skužija?
- Kurac moj mu je pa. Bija je totalno zavidan i konta valjda, platija san, ni mi pa, i nastavija ka da ništa nije bilo. Kaže da mu je bilo zakon.
Čekaj, falija se posli sa tin i reka da mu je bilo zakon?
- E.
- Tonći, boga ti, nemoj meni srat! Koji bi se to kapo od makinje falija sa tin?! Pa cila posada bi ga zajebavala. Nego priznaj lipo da si potega transvestita.
- Vidi ga šta je u kurcu! Nisan, boga mi!
- Je, dobro je, nisi.
- Nisan matere mi!
- Dobro je, nisi.

četiri sata kasnije

Jugo će kažu oni šta vide
da ponovo krećem na put za nigdje...

dolazilo je iz zvučnika iznad štekata na plaži dok je mjesec obasjavao more i bojao ga srebrnim nijansama a Tonći pio pivu i češkao se po jajima buljeći u hrpu mahom uvoznih dekoltea.

- Eno ti ona Čehinja od danas. – rekao je Marin.
- Oćemo jon uletit?
- Staro.
- Ne seri!

Došli su do nje.

- Haj, vi so ju on d bič tudej. Mejbi vi kud drink samting tugedr? – uletio je Tonći.

Nasmijala se.

- Okej, aj vil hev a bakardi-kola.

Tonći je namignuo Marinu i otišao do šanka.

- Ju hev a najs frend. – rekla je gledajući prema Tonću.
- Hi z okej, piti hi z not norml.
- Vot?
- Vel, hi z a sejlor end lajks tu fak transvestajts ol araund d world.
- Rili? – rekla je ova zaćuđeno - End ju?
- Ajm hiz grlfrend.
- Ju a sač a lauzi lajr. – rekla je i počela se glasno smijati.

Dva sata kasnije Tonći je na kamenu žvakao Čehinju dok je mjesec bojao more još srebrenijim nijansama a njena ruku mu poput povjetarca lagano gladila jaja.

Uvukao joj je ruku pod majicu, gladio joj sise, a onda je lagano spustio prema dolje. Prelazio joj je rukom između nogu kao da traži nešto, ali to nešto što je tražio ovog puta nije bilo tamo.

- Šteta. – promislio je, a onda nastavio kao pravi morski vuk koji zna da ljubav kao ni more ne poznaje granice.

 Profil Denisa Lalića 

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?
Učitavanje komentara