Dadin kanoćal: Seksualno uzbuđenje, prdež, zijevanje... Kad se naš čovik sretne s kulturon

Dadin kanoćal: Seksualno uzbuđenje, prdež, zijevanje... Kad se naš čovik sretne s kulturon

Foto: Index

JOŠ SE nije dogodilo da ste bili na predstavi, a da nekome nije zazvonijo mobitel. Ako je gospođa viđenija njoj pritom nije neugodno jer je za nju zvonjava pokazatelj traženosti. Odjavi se šapaton: "Ne mogu sad pričat, na predstavi san. A? Kad dođen doma, reć ću ti...Šta? U pećnici je, samo triba podgrijat...Ajde, ne mogu sad...Hahahaha, jel to ona viče u slušalicu? Daj mi je minut!"
Tad je neki utišavaju, a neki je gledaju ka da je pasje govno nasrid rive, u nevjerici i s gađenjen. Gospođa snizi ton tako da je jedva čujna glumcima na sceni:" Ljudi se žale, moran prikinit....mae, svaki in kurac smeta..."

Naravski da nije primjereno ustat sa stolice i razvalit joj pleščetinu premda znate da bi joj mobitel odletio dovoljno daleko od glave.

Ima i onih kojima telefon ne triba ni zazvonit da bi brabonjali. Takvi komentiraju viđeno, podruguju se scenama koje ne razumiju, pogotovo ako je u pitanju psihološka drama. Prikidaju dramske pauze zvukovima i upadicama. Ako glumac misli o smislu života, neko mu dobaci: "Ubij se!", pa se pet okolnih stolica tome smije. To su naša dica na drugoj godini fakulteta. Došli iz Zagreba vidit svoje i zaključili da je ovde sve primitivno te da u ovakoj provinciji ne bi mogli živit. Vama srce maloreć ka kuća. Ka provincija! Dođe van da in utiskate misečnu plaću samo da imaju čime platit stan u Zagrebu. Zaključujete da su naši budući intelektualci (pasionirani ljubitelji folk izričaja i konzumenti Đeki-kola koji sa slušalicama u ušima prisustvuju svemu; od predstava do obiteljskih ručkova) nagovještaj boljitka koji nas čeka.

Gospodin do vas skida postole jer mu se znoje noge. Po mirisu plastike znate da je postola kineska, a po smradu znate da je noga balkanska. Primjetivši vaš upitni pogled objašnjava da neće nigdi naredne dvi ure pa nek mu stopala dišu. lli dišu stopala ili dišete vi, nema zraka za oboje. Čudite se kako je u civilu kad je ka takav svakoj vojski neophodan; u slučaju rata mogu ga koristit ka nervni plin.

Postoje i oni koji svoje tegobno prisustvo na makarskin kulturnin zbivanjima krate igricama na mobitelu. Tip sidi blizu vas pa van ekran šljašti u oči iako u ekran ne gledate. Virnite, iznenadit ćete se kakva se tu bitka bije i koliko znoja vlasnik mobitela iscidi trudeći se ne pustit glasa od sebe dok baca bombe na neprijateljske vojnike. S podjednakin zanimanjen pratite njega i predstavu, a on, u žaru borbe, ne primjećuje kad mu vlažnon maramicon tarete znoj s čela da ne kaca po vama. Pitate se zašto nije osta doma, ali tad iz šestog reda na vas hisne neka ženska da joj ostavite muža. Booogatii?! Nek on prije vama vrati vaš mobitel!

Gospodin s vaše desne strane strane često trepće i nejasno mrmlja, no mirno sidi, s rukama prekriženin u krilu. Da ih digne vidili bi da mu "abdomen" varira u veličini. Ako mislite da van nije lako, zamislite kako je tek njemu. Podignite malo suknju, dotaknite mu nogu, nek se muči. Nać će se neka gospođa koja prati zbivanja van pozornice, pa kad vrisne kogod će ga nabubetat torbicon ili šakon. Na javnon mistu se može proć kraj nekog pijanca koji leži ni živ ni mrtav, može se srist oči u oči sa prosjacima, kopačima kontejnera i sl., no nečije javno seksualno uzbuđenje se ne može tolerirat. Tu se grakne, beštima i kamenuje, ali to egzibicionistu spada u predigru. Ako ste bez krivnje, bacite kamen prvi.

Nikad se ne može sa sigurnošću reć ko je u publici prdnijo. Ko god da je, šaljete ga u pičku materinu. Iskustvo vas uči da premda sumnjate na glavonju kojem glava pari ka kaca za kupus, isprdak obično dođe od sitne, neprimjetne plavušice kojoj niko ne pripisuje postojanje fizioloških potreba. Ako ste vi prdnili, ogledavate se na sve strane prezirno frkčući noson i susidima motirate na "kacu za kupus". Svi otklimaju, kad prdnu vajat će i njima.

Gospođa iza vas traži nešto po borši, a to nešto se nalazi u šuškavoj plastičnoj kesi. Nakon 10 minuta opet čujete šta glumci govore. U međuvremenu su na pozornici glavnog glumca ubili, glumica je izašla posrčući, ali tješite se da ćete, ka i u Dinastiji, prije samog kraja nadoknadit propušteno i skontat o čemu se radi.

Ima svita koji se danju naradi pa in već nakon pet minuta glava počne padat na prsi. Najuvredljivije pitanje koje in morete postavit je činjenično: "Spava li van se?" Oni u sezoni nemaju kad oka sklopit, zimi pate od nesanice, a umni po prirodi, zamisle se čin se opuste....Ako zahrču, to je znak da su misaoni procesi uzeli maha i mislioca nepotrebno ne uznemirujte. Radije neka glumci govore tiše.

Zaljubljeni van posebno kidaju živce, spoje glave tako da vi iza ne vidite ništa. Njena glava je u njegovon vratu, liva ruka mu je slipljena s njenin ramenima, a prsti zavareni za njenu livu sisu. Njezina desna noga je na njegovome livome bedru, ne zna se kud čija krv kola. Pripremljeni ste, vadite mesarski nož iz borše i pitate triba li ih kirurški razdvojit. Ako van je zaštitar na vratima nož oduzeo, a nekad se to dogodi, pogotovo ako zaštitar osigurava utakmice Dinamo-Hajduk, tad primijenite manje genocidnu taktiku. Nagnete se naprid i stavite glavu u njegov slobodan dio vrata. Nogama mu obgrlite slobodnu ruku. Ženska će odma skočit, ali vi ostanite. Niste se đabe kačili.

Gospodin kihne po vama, uz šarmantan osmijeh olakšanja i usputno izvinjenje. Sad imate nešto zajedničko, virus gripe, mononukleozu, ebolu ili šta već umislite sebi. Dramite ko da vas je tuš zalio, a gospodin je romantičniji i to naziva kupanjen u jutarnjoj rosi. Zine li još koju romantičnu pljunit ćete ga tako da ga ni ronioci neće pronać. Ako ste došli pripremljeni na kih, onda ste namazani troslojnin puderon ispod kojeg koža ne diše, ali ni ne upija. Sidite u zadnjen redu, na kraju, di van scenu zaklanja samo jedan nosivi zid. Ako vas nespremne safata kijavica, dočekajte je u dlanove, a zatim rukama nonšalantno prođite kroz kosu. Učvršćuje frizuru bolje od gela, a ruke van nakon toga nisu ljepljive.

Zijevanje je također popularan ekpresionizam na kulturnin priredbama u Makarskoj. Što je zijevanje češće i usta razjapljenija utoliko je gledatelj prožetiji izvedbon. Nekad se dojam ne sakriva rukon već se obznani jasno i glasno, ka dodatna motivacija glumcima. Širi se poput aplauza; kad jedan zijevne, većina ga prati. Većina pere zube, no ovaj iza vas ne. Osjećate kako van se njegov dah, poput laka za kosu, zapliće u stražnji dio glave. Suze van vrcaju na oči pa znate da je dotični večera ćevape s puno kapule. Odete u zahod, dižući cili red. Ljudi opravdano negoduju, a gospodin, o čiju ste postolu zapeli, vas prezirno gleda uz komentar da nema kulture dok ima nekulturne stoke. Otad imate rupu u pamćenju. U bolnici van kažu da ste bili sudionik masovne tučnjave, a policija čeka da van doktori zalipe baremko gornju vilicu da morete dat izjavu. Ne mogu van nać zube, biće su se zagubili negdi u vrtlogu kulture. Umisto za Index, pišete za policiju. 

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?
Učitavanje komentara